Fakultet za primenjeni menadzment, ekonomiju i finansije
Seminarski rad
- Monopol -
Mentor:
Kandidat:
Prof. dr Tomislav Brzakovic Aleksandra Milanovic
Beograd, april 2015.
SADRŽAJ
Uvod............................................................................................................................................3
1. Pojam tržišta i konkurencije....................................................................................................4
2. Monopol.................................................................................................................................. 5
2.1. Neefikasnost monopola........................................................................................................6
2.2. Prirodni monopol.................................................................................................................7
2.3. Monopolska moc i njeno merenje.......................................................................................8
3. Razlika izmedju monopolskog preduzeća i preduzeća u uslovima potpune konkurencije.....9
4. Maksimizacija profita monopoliste.......................................................................................10
Zaključak...................................................................................................................................11
Literatura................................................................................................................................... 12
2
1. POJAM TRŽIŠTA I KONKURENCIJE
Tržište predstavlja mehanizam ekonomskog povezivanja osamostaljenih i
automatizovanih proizvodjačkih i potrošačkih ekonomskih subjekata, proizvodjača i
potrošača, prodavaca i kupaca, mesto na kome se susreću ponuda i tražnja, proces društvenog
vrednovanja individualno ponudjenih (dobara i usluga) i njhove razmene posredstvom novca.
Tržište je, ustvari, drugi naziv za „proces u kome su sve odluke domaćinstava o potrošnji
alternativnih roba, odluke preduzeća o tome šta i kako da proizvode i odluke radnika o tome
koliko i za koga da rade uskladjene na osnovu cenovnih prilagodjavanja“.
1
Tržište je objektivna društvena i ekonomska kategorija uslovljena podelom rada koja
se neprekidno razvija zsled rastućih proizvodnih snaga, mimo subjektivne volje ljudi, oblika
njihove političke organizacije i ideologije.
Samo po sebi, svojim sopstvenim zakonitostima i svojom „nevidviljivom rukom“,
tržište pokreće, uredjuje i organizuje privredni život svakog društva, oblikuje odnose izmedju
aktera na ekonomskoj sceni izmedju kupaca i prodavaca. Proces prodaje i kupovine roba koji
se neprestano odvija na tržištu naziva se
razmena.
Količina dobara i usluga koja se kupuje i
prodaje zavidi od želja kupaca i prodavaca koje su medjusobno suprotstavljene. „Nevidljiva
ruka“ tržišta deluje kroz zakon ponude i zakon tražnje.
Zakon ponude se izražava kroz ekonomsko ponašanje prodavaca, odnosno želju
prodavaca da svaku robu prodaju na tržištu po što višoj ceni i time ostvare što veću dobit.
Zakon tražnje se ispoljava kroz ekonomsko ponašanje kupaca, odnosno želju kupaca
da svaku robu na tržištu kupe po što nižoj ceni.
Konkurencija predstavlja određeni oblik uspostavljanja odnosa između, s jedne strane
ponude (prodavca) i s druge strane potražnje (kupaca) na tržištu. Dakle, osnovni uslov za
razvoj i postojanje konkurencije je robna proizvodnja, ali samim razvojem robne proizvodnje
konkurencija menja svoj karakter i oblike svog ispoljavanja.
Suština ekonomske funkcije konkurencije sastoji se u tome što uspostavljanjem
odnosa ponude i potražnje, naravno uz posredstvo porasta ili snižavanja cijena: daje određene
signale proizvođačima o bitnim elementima njihove sadašnje, pa i buduće proizvodnje ( npr.
oblast proizvodnje kojom se bave,količina proizvoda koju proizvode i sl.); ostvaruje
neophodnu ravnotežu u samim odnosima između pojedinih delatnosti u okvirima celokupne
zajednice i stalno potiče sve učesnike tržišne utakmice ka postizanju maksimalnih
ekonomskih rezultata.
Nesavršena konkurencija
Ako preduzeće može osetno uticati na tržišnu cenu svojih proizvoda, tada se preduzeće
klasifikuje kao "nesavršeni konkurent". Nesavršena konkurencija preovladava u industriji kad
god pojedinačni prodavci imaju određeni nadzor nad cenom svog proizvoda. Učesnici
savršene konkurencije su „PRICE TAKERS" (donose odluke samo o veličini proizvodnje)
dok se učesnicii nesavršene konkurencije „PRICE MAKERS" (donose odluke i o količini
proizvodnje i o visini cena). Nesavršena konkurencija ne podrazumeva da preduzeće ima
apsolutni nadzor nad cenom svog proizvoda, već ono može odrediti cenu svom proizvodu
samo u razumnom okviru. Većina slobode odluke nad cenom razlikovaće se od industrije do
industrije, pa tako osciliraju i procentne promene u potražnji za tim proizvodima (primer:
maloprodaja računara).
1
David Begg, Stanley Fischer, Rudiger Dornbusch
4
