Načela bilansiranja

Posmatrajući rad preduzeća možemo uočiti da pored svoje redovne aktivnosti, preduzeća obavljaju i niz drugih funkcija u cilju njegovog nesmetanog dugoročnog funkcionisanja.
Ovdje se misli na poslovne funkcije preduzeća, jedna od njih je i računovodstvena funkcija. Njen zadatak je obuhvatanje svih poslovnih promena, izrada i prezentovanje finansijskih izvještaja koji predstavljaju osnovu menadžerskom timu za odlučivanje.

Preduzeća mogu samostalno obavljati ovu izuzetno važnu poslovnu funkciju ili će je neka druga organizacija specijalizovana za ovu vrstu usluge obavljati.
Prema važećem zakonu o računovodstvu i reviziji obaveza svih pravnih lica je postojanje računovodstvene funkcije, međutim to nije samo obaveza pravnih lica već i svih organizacija kao i budžetskih korisnika.

Govoreći o zadacima računovodstva već sam navela izradu finansijskih izveštaja misleći pri tome na bilanse stanja, uspjeha, izvještaje o tokovima gotovine. Njihov zadatak je pružanje pre svega informacija kako internim tako i eksternim korisnicima koje oni mogu koristiti u razne svrhe, ali pre svega kao osnovu za odlučivanje.

Bilansi stanja i uspeha moraju biti izrađeni u skladu sa važećim zakonima, kao i podzakonskim aktima. Pored pravne osnove izrade finansijskih izveštaja, oni moraju biti u skladu sa pravilima koja su usklađena sa pluralitetom njihovih ciljeva. Ovde nije reč ni o kakvim pravnim načelima već o pravilima usmerenih na obezbeđivanje materijalne i formalne ispravnosti izvještaja, a bez kojih nije moguće ispunjenje njihovih zadataka. Ova pravila se nazivaju načelima urednog bilansiranja ili samo načelima bilansiranja.

NAČELA BILANSIRANJA

U računovodstvenoj teoriji i praksi postoje razlike u shvatanju i određivanju osnovnih računovodstvenih načela. One proizilaze iz specifičnosti obračunskih sistema pojedinih zemalja i zakonskih propisa koji regulišu ekonomske tokove. Stoga neki autori primat daju jednim načelima, a drugi upozoravaju na posebnu važnost drugih načela ili pretpostavki. Vremenom su se izdiferencirala sledeća načela:

1. vremenska neograničenost poslovanja (going concern principle),
2. vrednosno i vremensko usklađivanje promena na računima uspeha,
3. konzistentnost,
4. opreznost,
5. određivanje područja računovodstvenog izveštavanja,
6. objektivnost,
7. značajanost i
8. vrednosno iskazivanje poslovnih promena.

Razlike postoje i u stavovima nemačkih autora. Tako E. Heinen razlikuje:

1. načela urednog knjigovodstva i bilansiranja,
2. načela koja modifikuju načela urednog knjigovodstva i bilansiranja i
3. načela koja dopunjuju načela urednog knjigovodstva i bilansiranja itd.

Iz navedenih stavova moguće je zaključiti da ne postoji baš jedinstveno mišljenje o tome koja su to osnovna računovodstvena načela, tj. koje su to polazne premise, na kojima treba bazirati određeni računovodstveni sistem.
Moguća računovodstvena načela čine najveći skup. Njihov podskup čine opšteprihvaćena računovodstvena načela kao deo odabranih, teoretski zasnovanih i praktično najznačajnijih načela, čija primena osigu¬rava najkvalitetnije računovodstvene informacije.