Nega konja

 
1. UVOD
Nega konja je izuzetno važna za preventivno održavanje zdravlja ove veoma zahvalne životinje. Konj je i pored svoje korpulentne i graciozne građe, ipak jedna veoma osetljiva životinja, koja zahteva određeni nivo nege prilikom gajenja, a u stanju je da vrati i petostruko više svom odgajivaču.
Svakako, pored održavanja čistoće u samoj staji, odnosno prostoru gde konj boravi, moramo se pozabaviti i konkretno higijenom samog tela konja. U principu, kada govorimo o samom pojmu „nega konja“ tu, prvenstveno mislimo na negu kože i negu i obradu kopita konja.
Nega kože i nega kopita konja su dve veoma značajne zootehničke mere koje, generalno ne oduzimaju mnogo vremena, a imaju veliki uticaj na psihofizičko stanje ovih životinja.
LJudi su skloni da zaborave, da su konji živa bića, koja poput nas, žele da budu čisti i negovani. Međutim, oboje su neraskidivo povezani i uzajamno zavise jedan od drugog.
Naravno, negovan konj će biti mnogo zdraviji nego zanemareni konj i neće odbijati poslušnost svom gazdi, odnosno, imaće znatno više snage da odradi predviđene poslove i zadatke.
Za održavanje higijene konja, čovek je od davnina koristio odgovarajući pribor koji mu je bio dostupan. Na početku su to bile samo krpe i grube četke, ali je u korak s vremenom i tehničkim progresom, pored alata, napredovala i sama metodika čišćenja (automatske četke, manji utrošak vremena i sl.)
Isto je i sa alatom za održavanje nege kopita, te ćemo o tome nešto više reći u nastavku.
-1-
2. TEORIJSKI DEO

-2-
2.1. Čišćenje i nega kože konja
Konje koji se drže u štali treba dobro očistiti svakog dana, ne samo da bi lepo izgledali već i da bi im se dlaka i koža održavale u dobrom stanju. Grla na ispustu se, doduše, ne čiste sama, ali u stanju su mnogo toga da učine za svoju kožu i dlaku.
Omogućeno im je da se izvaljaju ukoliko ih nešto svrbi ili su znojava; da se češu o drvenu ogradu ili drveće kako bi ubrzala linjanje na proleće iu jesen; da grickaju i češkaju jedni druge kad god im se prohte, a ako ih zasvrbi stomak ili unutrašnja strana nogu češu se o žbunje.
Čišćenje ne predstavlja brzo i blago prelaženje konjskog tela četkom. Naprotiv, to može potrajati pola sata, a još bolje 45 minuta da bi se obavilo kako valja. Pribor za čišćenje sastoji se od tvrde četke, meke četke, metalne češagije, gumene ili plastične četke, češlja za grivu i rep, pamučne krpe, sunđera, švica (posebne sprave za skidanje viška vode ili znoja) i noža za kopita.

Tvrda četka koristi se samo za uklanjanje površinskog sloja blata i prljavštine i nikad se ne upotrebljava na osetljivim delovima konjskog tela, kao što su glava, stomak i unutrašnja strana nogu. Ne treba njome čistiti ni grivu i rep, pošto kida i krza dlaku.
Za razliku od tvrde četke, mekom četkom se odstranjuje masnoća i prašina sa kože i dlake, zbog čega se tehnici čišćenja mora pokloniti posebna pažnja – četku treba kružnim pokretima dobro pritisnuti, da bi se posle nekoliko zamaha iz nje istresala prašina trljanjem o metalnu češagiju, ili otresanjem o tlo.
Čišćenje se završava krpom kojom se prelazi preko konjskog tela kako bi dlaka dobila konačan sjaj. Oči i nozdrve brišu se vlažnim sunđerom. U vreme linjanja, kružnim pokretima izvedenim plastičnom ili još bolje gumenom nazubljenom četkom uklanja se najveći deo opale dlake, a ujedno se i konj masira, što poboljšava cirkulaciju krvi.
Griva i rep raščešljava se češljem, dok se prljavština iz kopita odstranjuje nožem za kopita bar dva puta dnevno.
Za vreme čišćenja ne treba stavljati rukavice, budući da se samo vrhovima prstiju mogu napipati eventualne kvržice ili slične promene na koži.

-3-
Rukama se, nadalje, uvek prelazi i preko konjskih nogu, kako bi se utvrdilo da nema otoka ili mesta koja su toplija od drugih, što može biti znak bolesti zglobova, tetiva, ligamenata itd noge su, ako je sve u redu, hladnije od drugih delova tela, na njima nema nikakvih ispupčenja, tetive su čvrste i zategnute i konj ne pokazuje nikakav otpor na prelazak šake. Kod periostitisa mlađih galopera (“šinbajn”), na primer, dovoljno je samo lagano preći šakom preko prednje ivice cevanice da bi se isprovocirao bol i otpor.
Čišćenju nogu od blata mora se posvetiti posebna pažnja, da ne bi došlo do zatvaranja pora na koži i posledičnog zapaljenskog procesa. Uklanjanje blata, a posebno prljave prostirke iz kopita takođe je veoma značajno, pošto vlaga i prljavština mogu izazvati truljenje. Svakih par dana se, pri tom, kopita mažu specijalnim uljem ili mašću.

Pri čišćenju glave, ular se skida i stavlja konju oko vrata. Valja paziti da se četkom ne udare osetljiva prednja strana glave i oči. Vime kobila se pere vlažnim sunđerom, kao i spoljašnji delovi polnih organa muških životinja. Ako se o higijeni ne vodi dovoljno računa pa dođe do nakupljanja masti i prljavštine, konju može biti otežano, čak i bolno da mokri.
Pranje blatnjavih nogu i stomaka često je neophodno da bi se uklonila ulepljena i vlažna prljavština, ali kompletno kupanje preporučljivo je isključivo u letnjim mesecima, kada je i spoljašnja temperatura visoka i voda za kupanje mlaka. U hladno doba godine, konj koji se vrati sa treninga blatnjavih nogu, stomaka i repa, može se jednostavno pustiti da se osuši kako bi se stvrdnuto blato odstranilo četkom.
Ipak, ponekad je najbolje oprati ionako vlažne, hladne i prljave konjske noge, obrisati ih i osušiti, a onda staviti štalske bandaže, da bi životinji bilo toplo. Ovo sve naravno važi samo kada u štali nema kupatila ni solarijuma.