Neophodnost postojanja na tržištu velikih i malih trgovinskih preduzeća na primeru preduzeća Amazon.com

IZVOD

Trgovina kao privredna delatnost razvijala se uzlaznom putanjom. U tom razvoju inovacije predstavljaju stalno aktuelnu temu. One su kamen temeljac, poslovne, organizacione, marketinške i upravljačke transformacije trgovine i trgovinskih preduzeća. Postavlja se pitanje koje su to ključne promene koje obeležavaju funkcionisanje trgovine tržišno razvijenih zemalja? Promene se odvijaju u nekoliko pravaca, i to: jačanje konkurencije s naglaskom na ekupnu konkurenciju, integracija i koncentracija u čitavoj sferi prometa, rast uloge mnogofilijalnih sistema, smanjivanje uloge nezavisnih detaljista, intenziviranje medjunarodnog transfera know-how, primena strategijskog upravljanja u trgovini, razvoj koncepta vertikalnog marketinga, internacionalizacija trgovine, razvoj elektronske-Internet trgovine i instrumentalizacija standarda kvaliteta ISO 9000, ISO 14000, HACCP standarda-ISO 22000 i CE znaka u marketing strategiju trgovinskog preduzeća. Procesi koncentracije, informatizacije i internacionalizacije podstiču razvoj trgovine u pravcu globalnog biznisa.

Ključne reči: trgovina, trgovina na veliko, trgovina na malo, preduzeće

UVOD

Trgovina je veoma stara privredna delatnost, počevši svoj razvoj od prvih početaka razmene. Brz i gotovo eksplozivan razvoj doživljava u XIX veku kada dolazi do naglog razvoja proizvodnih snaga duštva i mase roba za tržište (bez čega i nema trgovine). Razvoj proizvodnje i društvenih potreba pratio je i sve veći zamah potrošnje, potreba i njihova sve veća diversifikacija. Razvija se primarna, a zatim sekundarna i tercijarna potrošnja. Potrošnja je, ipak, konačni cilj proizvodnje, tako da i trgovina kao posrednička karika izmedju proizvodnje i potrošnje doživljava stalni fizički i vrednosni rast, paralelno sa njihovim rastom.
Ekonomika trgovine spada u relativno mladu naučnu oblast, mada se razvija već od prvih začetaka robne proizvodnje i razvoja novca. Prva sistematska izučavanja i objektivnu ocenu značaja i mesta trgovine u reprodukciji nalazimo kod Karl Marksa i Adama Smita. Oni su istraživali opšti karakter i ulogu trgovine, bez dubljeg ulaženja u strukturne probleme i druge često specifične probleme kojima se bavi ekonomika trgovine. Stoga su problemi trgovine slabo istraživani u ekonomskoj literaturi sve do XVIII veka, mada je trgovina doživljavala pravi uzlet. Tome je doprineo i liberalizam u ekonomskoj politici razvijenih država, jer su se gotovo svi odnosi u trgovini regulisali odgovarajućim zakonodavstvom (trgovačko pravo).
Razvoj i odredjenje ekonomike trgovine naglo su postali predmet interesa ekonomske nauke od perioda prvog svetskog rata, Velike ekonomske krize, drugog svetskog rata i periodičnih kriza hiperprodukcije koji su gotovo uništili tržište i robni promet. Dolazi i do definitivnog napuštanja liberalizma u ekonomskoj teoriji, ali i teorije savršene konkurencije te automatskog uspostavljanja privredne ravnoteže. Sejov gvozdeni zakon tržišta se definitivno odbacuje (svaka ponuda roba je istovremeno i njena tražnja). Posebno dolazi do rasta troškova poslovanja, marži i cena. To je dalo povoda da se ekonomska teorija šire okreće istraživanju ekonomike trgovine. Sve više se uz istraživanje troškova, cena, organizacije, marži i sl. istražuje i ekonomski položaj ove grane u odnosu na druge grane i privredu u celini, prilagodjavanje trgovine urbanim i prostornim planovima, razvoj i modernizacija trgovačke mreže, odnos trgovine i proizvodjača, odnos trgovine i potrošača i dr. Brojna istraživanja ovih problema učvrstila su njen značaj i status kao posebne naučne discipline.