Neverbalna komunikacija

KOMUNIKACIJA
Komunikacija je danas jedna od najviše upotrebljivanih reči. Termin komunikacija potiče od latinske reči communicare, što znači razgovarati, sporazumevati se, dogovarati se, raspravljati, izlagati nešto itd. Komuniciranje je proces svrsishodnog i razumljivog prenosa ideja, misli i osećanja među ljudima.
Komunikacija je složen proces koji zavisi od čitavog niza osobnih i situacijskih činilaca. Proces je sporazumevanja među ljudima (i drugim živim bićima), prenošenjem poruka i drugih psihičkih sadržaja uz pomoću signala ili znakova (govor, zvučni signali, glasanje, jezični znakovi, simboli, oznake…).
Komuniciranje je neposredno kada se govornik (komunikator) obraća direktno (licem u lice) sagovorniku ili sagovornicima, a posredno kada poruku upućuje primaocima posredstvom tehničkih sredstava ili medija.
Komunikacija sa ljudima oko nas postoji i onda kada ćutimo. Aksiom komunikacije kaže da je nemoguće ne komunicirati. To znači da je svaka stvar koju uradimo ili ne uradimo, kažemo ili odćutimo, pokažemo ili probamo da sakrijemo, zapravo poruka koju šaljemo drugima. Poruka, obavezni deo komunikacije, je i pogled, pokret, osmeh, uzdah, ali i odsustvo istih.
Veština i umetnost komuniciranja stiču se učenjem. Da bi neko postao uspešan komunikator, treba neprestano da vežba, pod vođstvom profesionalnog trenera komunikologa. Sledeće tehnike moguće je naučiti: igranje uloga (role play), simulacije, vođenje fantazije, tehnike relaksacije, vizualizacije, tehnike orijentisane na telo (disanje, centriranje, uzemljenje i sl.), tehnike orijentisane na kreativno mišljenje i alternativno rešavanje problema itd.
Uspešna komunikacija pretpostavlja uvažavanje četiri “zlatna pravila”:

• Fleksibilnost
• Veštinu
• Poštovanje ličnosti
• Timski rad

Komunikacija nije efikasno uspostavljena, sve dok ne dođe do opšteg razumevanja između pošiljaoca i primaoca poruke. Komunikator kreiranje poruke mora započeti razumevanjem ciljnog auditorijuma, detaljnim planiranjem procesa i toka komunikacije.
Organizacione vrednosti se prenose putem raznih oblika komunikacije. U odnosu na primljenu poruku, ciljna grupa će reagovati pozitivno ili negativno, pa čak i odbojno. Način reakcije je ustvari povratna poruka da li su želje, očekivanja i potrebe zadovoljene ili ne.
Proces komunikacije smatra se elementarnim među živim bićima, a način na koji se ona ostvaruje smatra se ključnim u razvijanju civilazacijske vrste. Postoji više vrsta i podela komunikacije a jedna od njih koja će biti dalje objašnjena je podela na verbalnu i neverbalnu komunikaciju.

Verbalna komunikacija
Verbalna komunikacijapredstavlja komunikaciju putem reči, bez obzira na to da li su one pisane ili prenete usmenim putem. Osnovna karakteristika usmene komunikacije je to da ona nije trajna tj. dugovečna, dok pisana komunikacija obezbeđuje zapise za budućnosti.
Prvo pravilo komunikacije glasi: Nemoguće je ne komunicirati – svaka stvar koju uradimo ili ne uradimo, kažemo ili odćutimo, pokažemo ili probamo da sakrijemo, zapravo poruka koju šaljemo drugima. Poruka, obavezni deo komunikacije, je i pogled, pokret, osmeh, uzdah, ali i odsustvo istih.
Drugo pravilo kaže da je 55% utiska koje govornik ostavlja na sagovornika određeno govorom tela, 38% intonacijom, a 7% sadržajem onoga što je rečeno.
Komunikacija sa ljudima oko nas postoji i onda kada ćutimo. Verbalnim načinom komuniciranja uglavnom prenosimo informacije, dok neverbalnim iskazujemo stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje primamo, ili odnos prema osobi sa kojim komuniciramo.

Neverbalna komunikacija
Način kojim ljudi komuniciraju bez reči, bilo namerno ili nenamerno. Neverbalno ponašanje se koristi za: izražavanje emocija, pokazivanje stavova, odražavanje osobina ličnosti i menjanje verbalne komunikacije.
Generalno govoreći, moć neizgovorene reči je velika. Svaka faza poslovne komunikacije može postati jača ukoliko je obezbeđeno prisustvo I neverbalnog ‘’govora’’. Kada god je to moguće, pokrete treba uskladiti sa izgovorenim rečenicama. Poruke će, osim što se čuju, imati I snažan uticaj, jer će se ono o čemu se govori biti podržano držanjem, gestikulacijom, glasom isl. Pri svakoj interakciji, šaljemo emocionalne signale, a ti signali utiču na osobe oko nas. Što smo društveno aktivniji, to bolje nadziremo signale koje upućujemo.
Svako komunicira sa svakim u svom radnom ili svakodnevnom okruženju; prostor u kojem se radi ili okolnosti koje određuju poslovno ponašanje pojedinca proizilazi komunikacijski efekat.
Čovek ne mora da progovori ni reč, ali će se već znati mnogo o njemu na osnovu:

• Izgleda i urednosti radnog mesta, radnog stola
• Načina na koji se kreće
• Odevnih pregleda
• Gestikulacije
• Reakcije na pojedine događaje
• Izgleda automobile