Nezaposlenost

UVOD

Početkom 2000-ih godina , u jeku pada berze, terorističkih napada, računovodstvenih skandala i rata, broj nezaposlenih u SAD-u porastao je za 2,5 miliona osoba. Većina njih bili su “oni su izgubili posao”, ljudi koji su izgubili posao nedobrovoljno. U ranijim razdobljima kao što su Velika depresija ili rane 1980-e, stopa nezaposlenih rasla je mnogo više, dosegnuvši najvišu stopu (od 25%) u istoriji 1933. godine.
Prisutnost nedobrovoljne nezaposlenosti u tržišnoj ekonomiji postavlja problematična pitanja: kako milioni ljudi mogu biti nezaposleni kada ima toliko posla koji treba biti obavljen? Koji je to nedostatak koji u modernoj mešovitoj privredi prisiljava toliko ljudi koji žele raditi da ostanu besposleni? U kojoj meri visoka nezaposlenost, koja je prvenstveno odraz pogrešnih vladinih programa (poput osiguranja u slučaju nezaposlenosti) koji smanjuju motivisanost za rad? Ili je uzrok ukorenjen u dinamici nadnica i cena?
Na tržištu rada Srbije je prisutan trend smanjenja strukturne nezaposlenosti. Međutim, to nije rezultat istinskog popunjavanja slobodnih poslova, tj. bolje usklađenosti između ponude i tražnje na tržištu rada, već bržeg pada broja slobodnih poslova od rasta nezaposlenosti. Stoga, tek kada se usklade dinamika porasta broja slobodnih poslova i aktivnosti stanovništva radnog uzrasta, a uz smanjenje ukupne nezaposlenosti, može da se očekuje i nepokolebljivi pad strukturne nezaposlenosti. Takođe, u posebnom fokusu istraživanja su bile tri ciljne grupe, mladi, žene i stariji. Osnovne tendencije koje su uočene u analiziranom periodu jesu: povećanje dugoročne nezaposlenosti, produbljivanje rodnih razlika, rast nezaposlenosti mladih, i porast aktivnosti starijeg stanovništva, ali bez značajnijeg uticaja na rast zaposlenosti. Ove tendencije nisu ohrabrujuće, jer bi u predstojećem periodu mogle da utiču na porast strukturne nezaposlenosti. Pravovremene mere aktivne politike zapošljavanja, u sadejstvu sa činiocima koji utiču na bržu dinamiku kreiranja novih poslova, mogle bi konačno da utiču na smirivanje strukturnih pritisaka na tržištu rada.
1. NEZAPOSLENOST

1.1 MERE NEZAPOSLENOSTI

Promene u mesečnoj stopi nezaposlenosti nalaze se u novinskim naslovima. Statistika o nezaposlenosti i o radnoj snazi jedna je od najpomnije oblikovanih i najobuhvatnijih ekonomskih podataka koje država prikuplja. Podaci se prikupljaju mesečno postupkom poznatim kao metoda slučajnog uzorka stanovništva. Svakog meseca oko 60.000 domaćinstava ispitujemo o njihovim najnovijim radnim aktivnostima.

Upitnik deli stanovništvo starije od 16 godina u četiri grupe

• Zaposleni: Ovde se ubrajaju osobe koje obavljaju bilo kakav plaćeni posao kao i oni koji imaju posao, ali su odsutni s posla zbog bolesti, štrajka ili godišnjeg odmora.
• Nezaposleni: Ova kategorija uključuje osobe koje nisu zaposlene, ali aktivno traže posao ili čekaju povratak na posao. Da bi se ubrajala u nezaposlene, osoba mora učiniti više nego jednostavno misliti na posao. Osoba mora uložiti određeni napor u traženju posla (na primer, odlaziti na razgovore za posao ili slati biografije).
• Izvan radne snage: Ova kategorija uključuje 34% odraslog stanovništva koje radi u domaćinstvu, penzionisani, nesposobni za rad zbog bolesti ili jednostavno ne traži posao.
• Radna snaga: Ova kategorija uključuje sve one koji su zaposleni i one koji su nezaposleni