VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA EKONOMIJU I UPRAVU R&B COLLEGE
Seminarski rad iz predmeta Osnovi ekonomije
NEZAPOSLENOST
Mentor: Student:
Prof.dr Igor Pejović Jelena Bursać
br.indeksa:70/15
1
.
NEZAPOSLENOST
1.1 MERE NEZAPOSLENOSTI
Promene u mesečnoj stopi nezaposlenosti nalaze se u novinskim naslovima. Statistika o
nezaposlenosti i o radnoj snazi jedna je od najpomnije oblikovanih i najobuhvatnijih
ekonomskih podataka koje država prikuplja. Podaci se prikupljaju mesečno postupkom
poznatim kao metoda slučajnog uzorka stanovništva. Svakog meseca oko 60.000
domaćinstava ispitujemo o njihovim najnovijim radnim aktivnostima.
Upitnik deli stanovništvo starije od 16 godina u četiri grupe
•
Zaposleni:
Ovde se ubrajaju osobe koje obavljaju bilo kakav plaćeni posao kao i oni koji
imaju posao, ali su odsutni s posla zbog bolesti, štrajka ili godišnjeg odmora.
•
Nezaposleni:
Ova kategorija uključuje osobe koje nisu zaposlene, ali aktivno traže posao ili
čekaju povratak na posao. Da bi se ubrajala u nezaposlene, osoba mora učiniti više nego
jednostavno misliti na posao. Osoba mora uložiti određeni napor u traženju posla (na primer,
odlaziti na razgovore za posao ili slati biografije).
•
Izvan radne snage:
Ova kategorija uključuje 34% odraslog stanovništva koje radi u
domaćinstvu, penzionisani, nesposobni za rad zbog bolesti ili jednostavno ne traži posao.
•
Radna snaga:
Ova kategorija uključuje sve one koji su zaposleni i one koji su nezaposleni.
2. UTICAJ NEZAPOSLENOSTI
Visoka nezaposlenost je ekonomski i društveni problem. Nezaposlenost je ekonomski
problem zato što predstavlja gubitak vrednosti resursa. Nezaposlenost je veliki društveni
problem jer uzrokuje velike nevolje nezaposlenim radnicima koji se suočavaju sa smanjenim
prihodnima. Tokom razdoblja visoke nezaposlenosti nevolje se ekonomske prirode prelivaju
te utiču na osećaje ljudi i njihove porodične živote.
4
