Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
PRAVNI FAKULTET – OSNOVNE STUDIJE
NOTARIJAT
(Seminarski rad)
Predmet: Organizaciono procesno pravo
Mentor:
Student:
Muharem Selimović Milena Đinović
Brčko, 2014.
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
UVOD
Pravnopolitički razlozi za uvođenje i uređenje instituta notarijata u jednom pravnom sistemu
mogu biti različiti. Nekada je to rasterećenje sudova od poslova koji se poveravaju notaru. A
nekada seprepoznaje namera zakonodavca da slobodno kretanje roba, lica i kapitala, kojim se
ostvaruje širenje tržišta, prati i širenje pravnog tržišta, pri čemu se notarijatu dodeljuje
značajna uloga u jačanju ekonomske aktivnosti. Ili se, na primer, jasno ističe želja da se
poslovi sastavljanja i overe isprava ne poveravaju ni sudovima, ni izvršnoj vlasti već posebnoj
nezavisnoj službi u okviru jedinstvenog pravnog sistema. Ali, bez obzira u čemu se
prepoznaje taj pravnopolitički razlog, uvođenje i uređenje Notarijata, i danas kao i vekovima
ranije, prati ideja pravne sigurnosti zato što je večito nastojanje čoveka za postizanjem
sigurnosti u privatnopravnim odnosima ugrađeno u temelj ove institucije.
Istorija ljudskog društva je istorija težnje ka slobodi i sigurnosti. Društvo kao celina, ali i
čovek kao jedinka, poznaju ovu dvostruku težnju: zahtevajući više slobode traži se i više
sigurnosti. Ipak, ova dva pojma se suprotstavljaju. Sloboda znači da pojedinac može da izvrši
radnje koje mu diktira sama njegova volja. Nasuprot tome, sigurnost poziva više na opšti
interes i ima za cilj prethodnu zaštitu od rizika i opasnosti koji proizlaze iz individualnih
ponašanja. Dakle, da bi se garantovala sigurnost potrebno je da se čovek ponekad odrekne
dela svoje slobode. Tako se pokazuje da je uzaludno težiti za sintezom ovih različitih
nastojanja već njihovom ravnotežom. I današnje društvo, kao i sva druga tokom istorije,
suočava se sa potrebom uspostavljanja ove ravnoteže.
Spoj slobode i sigurnosti tiče se i pojma pravne sigurnosti. Pravna sigurnost zamišljena je kao
garancija građaninu u odnosu na javnu vlast i usmerena je prvenstveno na zaštitu od ideje da
je svako mešanje javne vlasti u individualnu slobodu opravdano i neophodno. Ali, potreba za
pravnom sigurnošću širi se takođe na odnose između građana. Država želi da dodeli sigurnost
određenim odnosima, prvenstveno ugovorima privatnog prava, koji donose za građane
značajne obaveze. U nedostatku mogućnosti da direktno interveniše na privatnom polju,
država u tom cilju daje određena ovlašćenja kvalifikovanim pravnim profesionalcima. To su
upravo notari. Dakle, oni nalaze opravdanje svog delovanja upravo u obezbeđivanju pravne
sigurnosti. Iako je cilj ovog rada analiza savremenih aspekta delovanja notara i njegove uloge
u obezbeđivanju pravne sigurnosti, koristan je kratak osvrt na prošlost, u kojoj ova profesija
ima tako duboke korene.
2
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
Ventôse― (la loi du 25 Ventôse an XI2-16. mart 1803.), koji se danas smatra kodeksom
modernog svetskog notarijata latinskog tipa. Značaj notarijata za ostvarivanje pravne
sigurnosti najbolje je izrazio savetnik Real u svom ekspozeu prilikom obrazlaganja tokom
postupka usvajanja ovog zakona i zaslužuje da bude citiran: „…Pored funkcionera koji
izmiruje i koji sudi sporove, javni mir traži i druge funkcionere koji, kao nezainteresovani
savetnici stranaka ali i kao nepristrasni zapisivači njihove volje, upoznaju ih o širini njihovih
obaveza koje ugovaraju, uređujući sa jasnoćom njihove pogodbe, dajući im karakter
autentičnog akta i snagu konačne presude, ovekovečujući svoje zapise i čuvajući ih u svojim
depozitima sa pouzdanošću, sprečavaju da nastanu sporovi između dobronamernih ljudi i
uklanjaju kod pohlepnih ljudi, sa nadom na uspeh, želju za pokretanjem neopravdanog
osporavanja. Ovi nezainteresovani savetnici, ovi nepristrasni sastavljači, ova vrsta
dobrovoljnih sudija koja neopozivo obavezuje ugovorne stranke su notari: ova institucija je
notarijat...
4
2. POJAM NOTARSKOG PRAVA
Uvođenje notarske službe u pravni sistem neke države dovodi do stvaranja normi koje
regulišu rad notara. Skup tih normi može se nazvati zajedničkim imenom notarsko pravo, koje
je deo pravnog sistema države u kojoj se uvodi notarijat. Sastavljanje notarskih akata, pravno
dejstvo i dokazna snaga notarskih akata
regulisano je takođe Zakonom o notarima tako da te
norme predstavljaju procesno
notarsko pravo. Ove norme regulišu postupak kojeg se mora
pridržavati svaki notar u obavljanju svojih službenih radnji. Za njih se može reći da su pandan
normama koje važe za postupanje u parničnom, vanparničnom i upravnom postupku.
Zakon o notarima sadrži norme koje regulišu formu, sadržinu i druge elemente notarskih
akata o pravnim poslovima. Pored toga, notar je dužan poznavati i u svom radu primjenjivati
odredbe drugih zakona i propisa (kao što su npr. Zakon o
obligacionim odnosima, Zakon o
svojinsko-pravnim odnosima, Zakon o nasljeđivanju, Zakon o privrednim društvima,
Porodični zakon itd.). to su materijalno - pravne norme koje se primjenjuju prilikom
sačinjavanja notarskih akata, te je veoma bitno da ih notari poznaju kako bi ti akti proizveli
željene pravne posljedice i imali formalnu i materijalnu autentičnost javne isprave. Dakle,
4
Motifs du projet de loi relatif au notariat, par le conseiller d’État Réal. Stevens, F., La loi Ventôse contenant
organisation du notariat et sa genèse, Bruylant, Bruxelles, 2004, str. 222.
4
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални универзитет Брчко дистрикт БиХ
M. Malića i I. Džindića bb. 76100 Brčko Distrikt BiH
[email protected]
М. Малића и И. Ђинића бб. 76100 Брчко Дистрикт БиХ
notarsko pravo obuhvata široku materiju
različitih grana prava. tu spadaju materijalnopravne,
zatim procesnopravne i organizacionopravne norme.
3. NOTARSKE ISPRAVE
Pod ispravom se podrazumeva predmet na kome je čovekova misao izražena pismom,
bez
obzira na materijal kojim se piše odnosno na kome je izražena i bez obzira na vrstu
znakova
kojim su oni ispisani. Najvažnija podjela isprava je na privatne i javne. Privatne isprave su
sve one koje po zakonu nisu definisane kao javne. Zakoni definišu da su javne isprave one
isprave koje su izdali državni organi ili druga lica koja vrše javna ovlašćenja, u propisanoj
formi i postupku, i u okviru svoje nadležnosti.
Notarski akti su javne isprave o pravnim poslovima, izjavama volje i činjenicama koje
sastavlja notar (notarski zapis i sa njime izjednačeni zapis o potvrdi privatne isprave),
zapisnici o pravnim radnjama i činjenicama kojima prisustvuje notar (notarski zapisnik),
potvrde o činjenicama koje u okviru svoje nadležnosti potvrđuje notar (notarske potvrde) i
overe prepisa, potpisa i drugih podataka (notarske overe).
4. USLOVI ZA IMENOVANJE NOTARA
Savremeni zakonodavac ostvaruje pravnu sigurnost preciznim uređenjem celokupne
organizacije notarijata, a prvenstveno kroz postavljanje uslova koje kandidat treba da
ispunjava da bi mu bila poverena ova značajna služba, kao i predviđanjem posebne
odgovornosti notara.
5
S obzirom da je država poverila notaru deo javnih ovlašćenja u sačinjavanju javnih isprava,
pri čemu je osnovna dužnost notara da u notarskom postupku nepristrasno savetuje stranke,
štiti učesnike pravnog posla, savesno zapisuje volju stranaka i visoko profesionalno sastavlja
notarski akt, ostvarujući tako zadatak preventivne jurisdikcije, to se jasno prepoznaje njegova
važna uloga u obezbeđivanju pravne sigurnosti. upravo zbog toga zakonodavac propisuje, kao
5
Hiber, D., „Pojam beležnika (notara) i beležničkog (notarijalnog) prava―, Hiber, D. et alia, Javnobeležničko
pravo, 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Centar za publikacije Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2006, str.
5
