Novac i monetarno-kreditni sistem

1. Uvod
Novac je ekonomsko dobro koje služi za razmenu materijalnih dobara i usluga između učesnika u robnom prometu.
U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliličite vrste materijala, počevši od stoke, preko metala, pa sve do papirnog novca, kakav danas poznajemo.
Razvoj novca direktno je vezan za razvoj robne proizvodnje, odnosno novac je i nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U početku su se robe menjale jedna za drugu (trampa).U kasnijem periodu bilo je moguće za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili više njih u istoj vrednosti. Na posletku se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opšti ekvivalent koju su prihvatali svi učesnici razmene, a toje novac u današnjem smislu reči.
Novac ima nekoliko društvenih funkcija:
•    funkcija mere vrednosti,
•    funkcija sredstava prometa,
•    funkcija sredstva plaćanja,
•    novac kao blago i
•    svetski novac.
U funkciji mere vrednosti, novac svojom manjom ili većom količinom upotrebne vrednost izražava vrednost bilo koje vrste robe.
Novac u funkciji sredstava prometa je posrednik u razmeni, pri čemu se roba prvo prodaje za novac a on ponovo menja za željenu robu.
Novac kao blago je novac koji se povlači iz opticaja i akumulira jer on kao simbol bogatstva i moći može da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku.
U funkciji sredstva plaćanja novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje robe već se prihvata kao imaginarna vrednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje tek kad pristigne rok za plaćanje robe.
Svetski novac je takođe funkcija novca koja je značajna u međunarodnoj razmeni i najčešće se upotrebljava kao sredstvo plaćanja razlike između uvoza i izvoza.
U opticaju postoje različiti oblici novca:
Metalni novac (kovanice) su komadi metala (najčešće zlato) koji imaju tačno utvrđen kvalitet, oblik i težinu i koji je predstavljaju stvarnu vrednost (zlato).
Papirni novac za razliku od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata već od cena dobara koja se mogu za njega dobiti.