Назив факултета:
Семинарски рад из предмета Социологија
Тема:
ОБЛИЦИ И ТИПОВИ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ
Студент: Професор:
1
Јун 2011.
САДРЖАЈ:
Увод ...........................................................................................................................................3
Типологија држава у науци према историјском критеријуму ............................................ 4
Типологија држава у науци према облику владавине ......................................................... 5
Монархија .......................................................................................................................... 5
Република ...........................................................................................................................6
Типологија држава у науци по структури државног уређења.............................................6
Унитарне (просте) државе ................................................................................................6
Федералне (сложене) државе ............................................................................................7
Типологија држава у науци према каркатеру политичких односа .....................................7
Демократија ....................................................................................................................... 8
Аутократија ......................................................................................................................10
Закључак .................................................................................................................................11
Литература ..............................................................................................................................12
2
ТИПОЛОГИЈА ДРЖАВА У НАУЦИ ПРЕМА
ИСТОРИЈСКОМ КРИТЕРИЈУМУ
Као што је наведено, према историјском критеријуму постоје четири облика
држава, односно државних организација које карактерише то да су се смењивале кроз
историју настајћи једна после друге. У зависности од историјског развоја друштва,
утицаја религије, социјалног статуса становништва и нивоа друштвене политичке
свести ови типови држава смењивали су се кроз историју мењајући друштво и
међуљудске односе из корена. То су:
-
робовласничке државе,
-
феудалне државе,
-
грађанске државе и
-
социјалистичке државе.
Први облик друштвеног поретка који се протезао кроз историјски период
Старог века и чинио друштвени поредак свих старих цивилизација (Вавилона, Старог
Египта, Грчке и Рима) јесте облик робовласничке државе. Све до настанка
Хришћанства и пропасти Западног Римског Царства робовласничко друштво било је
основа цивилизацијског поретка. Робовласничко друштво карактеришу две групе људи:
слободни грађани (робовласници и обични слободни људи) и робови, људи без слободе
и права. Робови су били обесправљени, део друштва у служби робовласника принуђени
најчешће на тежак рад и угњетавање. Робови су служили и за забаве богатих
робовласника (у Риму) као гладијатори у међусобним борбама у римским аренама.
Начин на који се могло постати роб најчешће је био ратни плен, односно ратни
заробљеници су претварани у робове. Такође роб постаје и човек који није успео да
врати дуг чиме га робовласник може обесправити одузевши му слободу. Деца робова
самим својим рођењем постајали су робови. Колико су робови били обесправљени
сведочи и то да су у Старом Риму називани погрдно „оруђе које говори“
1
. Сви покушаји
робова да издејствују своја права устанцима пропадали су без већих успеха.
Падом Западног Римског Царства настаје ново историјско раздобље Средњи
век, а са њим и нови друштвени поредак феудализам. У односу на робовласништво,
феудализам карактерише већи ниво слобода људи. Нема више обесправљених робова и
робовласника, место њих сада настају феудалци (велепоседници), власници великих
земљишних поседа феуда и кметови (зависни сељаци). Положај кметова у великом се
разликује од положаја обесправљених робова. Дата им је лична слобода и могућност да
раде за себе живећи на поседу феудалаца, али уз одређену накнаду феудалцу у виду
дела њиховог годишњег прихода. Настанак градова и развој занатства у Средњем веку
омогућио је стварање слободног грађанског друштва које је постепено замењивало
зависне сељаке кметове. Каснији развој мануфактурног начина производње који је
настао из занатстваповећава број градског становништва.
Настаје грађанско друштво које крајем средњег века полако постаје већина у
односу на сеоско становништво. Откриће нових делова света Америке и пута за Индију
отвара нове могућности друштва. Расте и индустријса производња која временом
постаје основа за развој друштва. Настанком индустријског доба мењају се и
међуљудски односи. Настаје капиталистичко друштво чији су основни чиниоци
1
Лазар Ракић,
Историја
, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
4
