Obligaciono pravo – 2. Kolokvijum

Ugovor je saglasnost volja ugovornih strana (dva ili više lica), kojom nastaje, menja se ili prestaje OO.
Opšta dejstva ugovora: obligacionopravno dejstvo i relativno dejstvo.
Obligacionopravno dejstvo – Svaki ugovor proizvodi određena pravna dejstva, tj. prava (ovlašćenja) i obaveze za određena lica.
U našem pravu, ugovor ima samo obligacionopravno dejstvo, tj. proizvodi samo obligaciona prava, tj. predstavlja način sticanja obligacionih prava.
U našem pravu, ugovor nema stvarnopravno dejstvo, već je za stvarna prava ugovor samo pravni osnov (iustus titulus), ne i način sticanja (modus acquirendi).