Obrada vodenim mlazom

Neprekidan razvoj novih kvalitetnijih, kompaktnijih i funkcionalnijih konstrukcija mašina, uređaja, mehanizama i drugih proizvoda metaloprerađivačke industrijeje rezultat, između ostalog, i kontinuiranog razvoja novih, kvalitetnijih materijala, i novih efektnijih i ekonomičnijih postupaka oblikovanjnja proizvoda. [1]
Primena nekonvencionalnih metoda, posebno u kombinaciji sa klasičnim metodama, najefikasnija je u obradi materijala i delova koje je vrlo teško, ili nemoguće obraditi na klasičnim, konvencionalnim obradnim sistemima. Naime, određene legure sa vrlo velikom tvrdoćom i toplootpornišću teško je obraditi klasičnim metodama obrade pa su se vremenom usvojile nove metode obrade zasnovane na sasvim novim principima. [3] Jedna relativno mlada tehnologija i predmet brojnih istraživanja, a spada u nekonvencionalne postupke obrade je obrada vodenim mlazom. Karakteriše je niz prednosti u odnosu na konvencionalne postupke obrade pri čemu veliku primenu pronalazi kod obrade tanjih materijala, kompleksnijeg izgleda. [4]
Tehnologija obrade vodenim mlazom, skraćeno (WJM), u osnovi koristi eroziono delovanje vodenog mlaza visokog pritiska za skidanje materijala, prvenstveno za sečenje skoro svih vrsta metalnih i nemetalnih materijala. Obrada vodenim mlazom je našla svoju primenu u mnogim industriskim granama kao što su: mašinogradnja, rudarstvo, hemijska industrija, prehrambena industrija, elektroindustrija, građevinarstvo, metalurgija, industrija gume i plastike, papirna industrija i konfekcija, industrija nemetala (staklo, azbesta i dr.), pa čak i u medicini za određene vrste operativnih zahvata. [2]

2. Vodeni mlaz

Prvi patent za korištenje vodenog mlaza u nekoj proizvodnji pojavio se u SSSR-u 1936. godine. Zaposleni u rudnicima ugljena u Ukrajini koristili su vodeni mlaz za ispiranje ugljena iz raznesenih stena. Kasnije su fokusirani vodeni mlaz koristili i za kopanje rupa u stijenama za postavljanje eksploziva u rudnicima. 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, sve veća potreba za rudom urana oživela je interes za ovu metodu iskopavanja rude. Osnovni problem kod iskopavanja urana bila je njegova radioaktivnost, pa je taj problem rešen tako što se umjesto klasičnih metoda iskopavanja koristila metoda iskopavanja vodenim mlazom. Istovremeno je započelo i konstruisanje savremenih mašina za kopanje rude, pa su se one kasnije koristile i za kopanje podzemnih skladišta. Krajem 60- ih godina prošlog veka Robert Franz Michigen upotrebljava visokopritisni mlaz za rezanje drveta.