Odnos mladih prema alkoholu

Odnos studenata prema alkoholizmu

Alkoholizam je jedna od tri najveće bolesti zavisnosti pored cigareta i droga. Alkohol je verovatno najproširenija psihoaktivna supstanca. Uzrok tome je njegova laka proizvodnja, dostupnost i brzo delovanje. Po rasprostranjenosti alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Češći je kod muškaraca, ali ga i žene više skrivaju. Lečenje može biti fiziološko (lekovima poput antabusa), psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i socijalno (grupnom terapijom). Svetska zdravstvena organizacija je 1952. godine, definisala alkoholizam kao bolest i prema toj definiciji: „Alkoholizam je bolest, a alkoholičar je bolesnik kod koga se zbog prekomerne I dugotrajne upotrebe alkoholnih pića pojavljuje psihička i fizička zavisnost, zdravstveni problemi, porodični i društveni poremećaji”.
Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika, da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja.
Kroz istoriju do danas oblikovao se mentalitet u kojem je konzumiranje alkohola nešto sasvim normalno, štaviše ljudsko društvo je izgradilo niz običaja i navika vezanih za alcohol, te se alkoholizam duboko ukorenio u stvarnost kao običajna pojava. Čovek tako ne vidi posledice i stvarnu sliku koju alkoholizam ostavlja za sobom. Kažemo da alkoholizam nije bolest pojedinca, već bolest porodice i bolest društva.
Danas postoje dva zanimljiva stava o alkoholizmu. Jedan je liberalan prema pijenju,pijanstvu i alkoholizmu, a drugi osudjuje alkoholizam i promoviše takozvano ,,normalno pijenje” i ,,društveno prihvatljivo pijenje”, što pšet s druge strane dokazuje ukorenjeni mentalitet da je pijenje ,,društveno prihvatljivo” , ali ipak u granicama normale.

Uzrok alkoholizma delimo na biološke, psihološke i sociološke zavisnike.

• Biološki: od bioloških zavisnika najčešće su to genetičke teorije, koje alkoholizam posmatraju kao naslednu bolest. Razni genski zavisnici utiču i na razlike u reakciji na alkohol, različitu osetljivost mozga i drugih telesnih organa na alkohol, brzina eliminacije alkohola, stecanje tolerancije i fizičke zavisnosti.
• Psihološki: psihološke teorije gledaju na alkoholizam kao individualni psihološki problem, a socijalni zavisnici mogu imati više ili manje uticaja na razvoj. Spominje se oralna fiksacija i zastoj u razvoju ličnosti kao glavno obeležja primarnog alkoholizma. Te fiksacije kasnije iznose infantilizam, pojačanu ovisnost, narciosidnost i pasivnost.
• Sociološki: u sociološkom pogledu na alkoholizam razmatraju se pojmovi odnosno teorije poput primarne i sekundarne porodice alkoholičara, a i vrlo često roditeljski alkoholizam.

Ni jedna od navedenih teorija ne može se isključiti, alkoholizam je izrazito kompleksan problem, koji obuhvata činioce često vrlo raznih grana znanja, stoga iz svake pojedine grane uzroka sudeluje barem jedan zavisnik u stvaranju alkoholizma. Alkoholizam nikada nije rezultat samo jednog činioca.
Sklonost alkoholizmu se može videti i po određenim faktorima rizika: Pol, porodična sklonost, neke profesije vezane sa alkohol ( konobari, pisci, glumci…), religijski, etnički i geografski ( muslimani i jevreji retko piju), osobe sa nižim sadržajem serotonina sklonije su alkoholizmu, takođe zavisi od aktivnosti enzima, i ADH i ALDH.

Alkoholizam mladih

Osnovni vid zabave mladića i devojaka su zabave uz prisustvo većih količina alkoholnih pića. Uzroci alkoholisanja mladih su različiti. Najvažnija je imitacija odraslih. Pijući pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu težnja za oslobađanjem od uticaja starijih može dovesti do češće upotrebe alkoholnih pića. U doba mladićstva može doći do povećanog pijenja da bi se lakše rešili neki problemi, ljubavni jadi, da se prevaziđe stidljivost. Alkohol narušava zdravlje mladog čoveka i sprečava njegov normalan fizički i psihički razvoj. Rano nastaju organski poremećaji i vegetativne smetnje. Vrlo brzo će nastati poremećaj ličnosti:

1. kapricioznost
2. netrpeljivost
3. razdražljivost
4. gubitak toplih emotivnih odnosa prema roditeljima i starijim osobama
5. zanemarivanje dužnosti prema zajednici.

Alkoholna pića deluju na nervni sistem, parališući njegove više nervne funkcije koje obezbeđuju fizičku i duševnu kontrolu rada i ponašanja čoveka. Dolazi do oslobađanja nižih centara, što dovodi do dobrog raspoloženja, osećanja snage, doživljaja nečeg lepog, itd. Zbog ovakvog efekta alkoholna pića se upotrebljavaju umereno ili u prekomernim količinama.