Opsti sporazum o carinama i trgovini (GATT)

UVOD

Globalizacija je sveprisutan fenomen koji kao takav nije zaobišao, već je čak i najviše uticao na ekonomiju i trgovinu. Jedan od mnogobrojinh proizvoda globalizacije i liberalizacije u oblasti ekonomije je GATT – General agreement on terms and conditions of trade – Opšti sporazum o carinama i trgovini.
Opšti sporazum o carinama i trgovini stupio je na snagu 1.januara 1948. godine i na taj način postao jedini instrument trgovinske saradnje zemalja. Ovim sporazumom se nastojalo podsticanje svetske trgovine time što bi se uklonila carinska i necarinska ograničenja koja su gušila slobodan trgovinski protok. Takođe se u ovom sporazumu videlo rešenje svih do tada nastalih razmenskih nesuglasica među zemljama. Sve do nastanka Svetske trgovinske organizacije 1995. godine, ovaj sporazum je bio jedini takve prirode.
GATT predstavlja prvi korak liberalizacije trgovine i oslobađanje od protekcionizma koji je operetio međunarodnu trgovinu tredesetih godina 20. veka. Ova tema nam je i sada interesantna zbog ideje slobodne trgovine koju predstavlja i njenog značaja danas. Jedan od osnovnih motiva za osnivanje GATT nalazio se u potrebi generacija koje su zapamtile tridesete godine kao doba trgovinskih ratova, da onemoguće njihovo ponavljanje. Stvaranje i uspeh GATT-a bio je primer mogućnosti koje pruža međunarodna saradnja u jednoj oblasti u kojoj je kroz istoriju merkantilizam bio norma prema kojoj se procenjivao uspeh i napredak. Osnova merkantilističkog viđenja je u maksimiranju izvoza i minimiziranju uvoza, kako bi došlo do akumuliranja inostranog bogatstva (zlata i srebra).
Šta donosi liberalizacija? Oni koji gube liberalizacijom su predstavnici grupa koje dobijaju konkurenciju u oslobođenom uvozu, a oni koji dobijaju liberalizacijom su potrošači, jedna veoma heterogena grupa. U toj situaciji je mnogo veća verovatnoća da će grupa čiji su individualni gubici mnogo veći u odnosu na dobitke jedne mnogobrojne i heterogene grupe imati više motiva za udruživanje i investiranje u lobiranje protiv trgovinske liberalizacije. Jedino rešenje mogu ponuditi mulitilaterarni trgovinski pregovori sučeljavanjem onih koji gube sa podjednako uticajnim lobijem onih koji dobijaju liberalizacijom.
Da bismo razumeli razlog postojanja GATT sporazuma i njegove posledice, neophodno je na samom početku bliže se upoznati sa okolnostima koje su prethodile i dočekale stvaranje GATT-a. Zatim treba objasniti principe na kojima je GATT funkcionisao, što se nalazi u okviru drugog dela ovog rada, a u trećem delu – kako su vođeni pregovori i šta je postignuto u svakoj rundi pregovora. U četvrtom delu će biti prikazana dodatna objašnjenja u vidu razlika između STO i GATT kao i uticaj GATT na agrarnu politiku. Potom će se izneti zaključak u vezi sa doprinosom GATT-a i lična promišljanja o istom.