Organi Evropske unije

1. UVOD

Drugi svetski rat i njegove razorne posledice u Evropi bili su podsticaj za ujedinjavanje Evrope u pitanjima od zajedničke važnosti. 1950. osnovana je Evropska zajednica za ugalj i čelik. Njeno osnivanje predstavlja početak procesa evropskih integracija u posleratnoj Evropi. Ugovorom iz Rima 1957. godine osnovana je Evropska ekonomska zajednica (EEZ) sa ciljem kreiranja zajedničkog tržišta država, kao i Evropska zajednica za atomsku energiju. Ove tri organizacije su se ujedinile 1968. i njihovim spajanjem je nastala Evropska zajednica. Trend ka sve intenzivnijoj ekonomskoj saradnji nastavljen je ukidanjem unutrašnjih granica između država članica. Tokom devedesetih godina uvedene su značajne promene. Formiranje jedinstvenog tržišta je zaokruženo, čime su stvoreni uslovi za slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala.
Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica prestaje da postoji1993. godine kada je, Ratifikacijom Ugovora iz Mastrihta i formalno stvorena Evropska unija.U ovom periodu je Šengenski sporazum postao deo pravne tekovine EU, čime su ukinute granične kontrole u putovanjima između država članica.
U januaru 2002. godine uvedena je zajednička valuta evro i dvanaest država članica je pristupilo evro zoni i svoju nacionalnu valutu zamenilo evrom. Do početka januara 2011. godine broj članica evrozone se povećao na sedamnaest.
Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju 28 članica, sa preko 500 miliona stanovnika i najvišim bruto društvenim proizvodom na svetu.
Kako je broj članica Unije rastao, javila se potreba i za izmenama Mastrihtskog ugovora. Tako je 2007. godinepotpisan Lisabonski ugovor, i njegovim stupanjem na snagu, decembra 2009. Godine, uvedene su znatne novine, kao što su pravni subjektivitet EU, stalni Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku, proširivanje procedure odlučivanja, a Povelji o fundamentalnim pravima dat je isti pravni značaj kao i osnivačkim ugovorima.
2. GLAVNI ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE-EVROPSKE UNIJE

Evropska unija nije država, ali nije ni međunarodna organizacija poput Ujedinjenih nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica uređenih država posvećenih demokratiji, miru i dobrobiti građana.
Tri stuba Evropske unije su:
– Ekonomska politika
– Zajednička bezbednosna i spoljna politika
– Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih. poslova
Prema trenutno važećim odredbama Ugovora o Evropskoj uniji (koje su dogovorene u Nici 2001. godine) Evropska unija ima sledeće glavne organe tj. institucije.
1. Evropski savet
2. Savet ministara (Savet EU)
3. Evropska komisija
4. Evropski parlament
5. Evropski sud pravde
6. Coreper