UVOD
Svaka epoha ljudske istorije obelezena je osvajanjima, napadima, nasrtajima ,
terorizmom, vandalizmom i atentatima. Takodje, te epohe karakterisu i odredjeni
dogadjaji ljudskog napretka. U modernom svetu, to su svakako industrijska revolucija i
stalni napredak na poljima tehnike i tehnologije. Kada uzmemo u obzir ta dva
zapazanja, njihove korelate, ljudsku prirodu i porast svesti o mogucim pretnjama, kao i
analizu dogadjanja na svetskoj sceni, dolazimo do zakljucka da smo dostigli tacku kada
je zastita licnosti ne samo potreba, vec i nacin zivota, postala prakticno deo drustvenog
zivota. Mnogi atentati koji su oblikovali ljudsku istoriju, ne bi se ostvarili da su
odredjene mere predostroznosti bile preduzete. Te mere, koje su u samim osnovama
zastite, vazne su danas isto koliko i u nekim proslim vremenima, kada je svest o
njihovoj potrebi bila na niskom nivou, usled cega su nastajale katastrofalne posledice,
poput Prvog svetskog rata.
Industrija privatne bezbednosti uveliko dozivljava svoju industrijsku i tehnolosku
revoluciju. Ne tako davno, ukoliko bi ste potrazili usluge u oblasti licne zastite, morali
bi ste se zadovoljiti ljudima poput privatnih detektiva, zatim ljudi sumljivih
kvalifikacija, sposobnosti i ostalih kojima poveravate svoj zivot. Svakako, ukoliko vam
je zivot bio zaista ugrozen i ukoliko ste to mogli da dokazete vlastima, poput primera da
ste bili svedok nekog zlocina, mogli ste ocekivati licnu zastitu od strane policije za neko
ograniceno vreme, uglavnom do davanja iskaza na sudu. Ipak slucajevi, kada ovakvu
vrstu pomoci mozete zatraziti od institucija sistema, su izuzetno retki, a neretko i pod
znakom pitanja, kada se ima u vidu skromna obucenost, opremljenost, brojnost i
motivisanost snaga policije za ovu vrstu poslova.
Industrija privatne bezbednosti svoj uspon dozivljava tokom sedamdesetih godina
dvadesetog veka kada su teroristicke aktivnosti dominirale sirom sveta, poput
postavljanja eksploziva, kidnapovanja i trazenja otkupa za visoke cinovnike velikih
korporacija, atentata na privrednike i politicare, otmice aviona, iznude i drugo.
Osamdesetih i devedesetih pojavljuju se nove pretnje, nasilje na javnim i privatnim
mestima, proganjanje ljudi, nasumicni napadi, kradje i otimanje automobila, provale u
stanove i napadi na uticajne ljude velikih kompanija u njihovim rezidencijama, postali
su uobicajeni, svakodnevni dogadjaji. Bogati, uspesni i slavni postali su zrtve svoga
uspeha...
1. Pogledi na bezbednost
Opšte je prihvaćeno da je pojam bezbednosti danas postao mnogo kompleksniji
nego što je bio u vreme „Hladnog rata“, i to prevashodno zbog razvoja procesa
globalizacije. Pojam bezbednosti danas uključuje i tradicionalne (sloboda od
straha, od pretnji i od fizičkog nasilja) i nove elemente (bezbednost hrane,
bezbednost vode, zaštita životne sredine, strah od virusa, terorizma). UN navode
da je naglasak sada ne samo na zaštiti granica neke suverene države, već i na
zaštiti od svakodnevnih briga. Danas se ljudi više plaše onoga što bi im se moglo
desiti u „slobodnom“ i „bezbednom“ društvu njihove, potpuno vojno zaštićene
države, nego od toga da bi njihovu teritoriju mogla napasti neka druga država, ili
da bi mogao da se desi neki kataklizmički događaj, poput nuklearnog rata.
Danas su novi bezbednosni rizici vezani za sigurnost prihoda i radnog mesta,
zdravstvenu zaštitu, bezbednost životne sredine i zaštita od nasilja, gladi ili
bolesti
1
.
Pojam bezbednosti se može proširiti u nekoliko osnovnih pravaca, tj. može biti u
skladu sa odgovorom na 3 osnovna i 3 pomoćna pitanja
2
.
ČIJA BEZBEDNOST?
– Ovde je u pitanju fokus, tj. ko se štiti.
Odgovori daju tri tipa entiteta: države, druge ljudske grupacije i
pojedince.
BEZBEDNOST ČEGA? –
U odnosu na to šta je napadnuto, tj. šta je
bezbedno, mogu se posmatrati različite konotacije
BEZBEDNOST OD KOGA?
–
Razmatra se izvor pretnje. Različite
vrednosti su dovedene u opasnost od strane različitih aktera. Mogu,
takođe, postojati i pretnje bez vodećeg pretećeg subjekta (globalno
zagrevanje, npr.)
1
UNDP, Human Development Report, 1993. & 1994.
2
Bjern Meler, „Nacionalna, socijetalna i ljudska bezbednost“, u zborniku „Ljudska bezbednost – Human
Security, I/I, 2003”, Fakultet civilne odbrane u Beogradu, str. 41
BEZBEDNOST KOJIM SREDSTVIMA?
– Strategije, konkretni
planovi od kojih zavisi relativna važnost vojnih i drugih činilaca u
postizanju bezbednosti.
Iako je globalizacija već poodmakla, nema jasnih institucija koje bi na
globalnom nivou mogle da budu garanti bezbednosti. Oni koji zagovaraju
globalnu bezbednost, tvrde da tradicionalna shvatanja nacionalne bezbednosti ne
pokrivaju dovoljno promene koje su se desile u poslednje vreme, i saglasni su u
tome da treba da se okrenemo pojedinačnoj bezbednosti i bezbednosti grupa.
Međutim, postoji raznoglasje oko toga ko i kako treba da obezbedi tu
bezbednost.
U okvirima sukoba između država i globalnog društva koje se pomalja,
strategija menadžmenta bezbednosti danas obuhvata državnu (nacionalnu)
bezbednost, ljudsku bezbednost i socijetlanu (društvenu, u periodu tranzicije)
bezbednost.
