2
1. UVOD
Organizacija potiĉe od latinskog izraza
organisation
sa znaĉenjem spajanje pojedinaĉnih delova
u celinu, ustrojstvo, organizovanje.
Organizacija je skup odnosa izmeĊu ljudi u obavljanju zajedniĉkih poslova da bi se postigao cilj
i ista se mora posmatrati u odreĊenim uslovima. OdreĊene uslove saĉinjavaju sredstva za rad,
proizvodni (poslovni) odnosi i ostali uslovi sredine.
Organizaciona struktura definiše vrlo usko, kao sistem rasporeda organizacionih jedinica i
poslova ili kao sistem odnosa izmeĊu ljudi. Organizaciona struktura se obiĉno predstavlja u
obliku šeme.
4
3.1. Klasifikacija pravaca u razvoju nauke o organizaciji
Klasiĉna teorija
organizacije koja obuhvata sve one koncepcije koje prihvatajući nasleĊenu
empirijsku organizacijsku strukturu stavljaju akcenat na formalnu stranu organizacije.
Neoklasiĉna teorija
organizacije istiĉe u prvi plan ĉovekovo ponašanje, psihosociološki aspekt,
više kao protivtežu obezliĉavanja kod preterivanja sa formalnom organizacijom i onim
elementima koje takav pristup implicira.
Moderna teorija
organizacije odražava izrazito kompleksne savremene uslove i stavlja težište na
problemsku stranu organizacije kroz modifikaciju, ali ne i negaciju formalne organizacije.
3.1.1. Klasiĉna teorija organizacije
Polazi od formalne strane organizacije i tako utvrĊuje sve ono što je bitno za njeno
funkcionisanje i unapreĊenje. Pri tome se zanemaruju drugi, veoma znaĉajni aspekti organizacije.
U stvari, ukupna pažnja je posvećena samoj organizaciji, sa ciljem unapreĊenja organizacije
proizvodnje, upravljanja i organizacije preduzeća u celini, dok se radnici tretiraju samo kao
izvršioci, koji su obavezni da što uspešnije obavljaju svoje radne zadatke. To znaĉi da su, na
odreĊeni naĉin, zanemareni radnici, njihovi uslovi rada, njihove želje,potrebe i motivi, njihovo
ponašanje i uloga u sklopu organizacije. Ovakav položaj radnika omogućava ekonomska prinuda
i administrativne mere, a posebno kontrola i autoritet rukovodioca u preduzeću.
Henry Fayol
, francuski rudarski inženjer, sintetizuje svoje dugogodišnje iskustvo kao
rukovodioca u svom radu ”Opšta i industrijska administracija” (
”Administration industrielle et
générale”
1916.g.), gde iznosi svoja viĊenja celovitog kompleksa upravljanja preduzećem.
Fayol u svojim radovima polazi od srodnosti poslova koje deli u šest funkcija: tehniĉke,
komercijalne, finansijske, raĉunovodstvene i administrativne poslove i poslove obezbeĊenja.
Prema Fayolu administracija predstavlja osnovnu i najvažniju funkciju preduzeća koja treba da
obezbedi koordinaciju i jedinstveno delovanje svih ostalih funkcija. Ujedno to su bila i prva
istraživanja iz poslova menadžmenta. Stoga administrativna funkcija sadrži sledeće elemente ili
funkcije menadžmenta:
Planiranje,
Organizacija,
Komandovanje,
Koordinacija, i
Kontrola.
