Originarni i derivativni način sticanja svojine

Opšti pojam i pravne karakteristike pojma svojine

Pravo svojine je najšire, u granicama zakona, pravo držanja, korišćenja i raspolaganja jednom stvari,koje se može isticati prema svim trećim licima. Iz navedene definicije se vidi da je pravo svojine , po svojoj strukturi, jedno složeno pravo, koje sačinjavaju tri komponente: ovlašćenje držanja, ovlašćenje korištenja i ovlašćenje raspolaganja.

1. Ovlašćenje držanja (ius possidendi) je pretpostavka za držanje stvari,a sastoji se u pravnoj mogućnosti da se ima faktička vlast na stvari (da se stvar ima u posedu);
2. Ovlašćenje korištenja se sastoji u pravnoj mogućnosti preduzimanja materijalnih akata prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje, i može imati dva oblika;

a) upotreba stvari za zadovoljenje bilo koje potrebe vlasnika;
b) pribiranje plodova i drugih prihoda;

3. Ovlašćenje raspolaganja se sastoji od faktičkog i pravnog raspolaganja:

a) faktičko raspolaganje se sastoji u preduzimanju materijalnih akata kojima se utiče na supstancu stvari;
b) pravno raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata,kojima se pravo svojine u celini ili delimično prenosi na druge subjekte.

Tu razlikujemo potpuno raspolaganje (poklon, prodaja, trampa) ili odricanje prava svojine. Delimično raspolaganje se sastoji u preduzimanju pravnih akata kojima vlasnik na svom pravu ustanovljava prava u korist drugih subjekata (posluga, zakup,plodouživanje). Pravo svojine je apsolutno pravo i to u dva različita smisla. Ono je apsolutno pre svega u tom smislu što deluje prema svima. U apsolutnom pravu je koncentrisana sva pravna vlast koja se može imati na jednoj stvari.
Pravo svojine je trajno i u vremenskom smislu neograničeno pravo i to u dvostrukom smislu:

1. Ono postoji sve dok postoji sama stvar na koju se odnosi;
2. Ono se ne može izgubiti zastarelošću.

Ekonomski vlasnik ima mogućnost da stvar ekonomski iskorišćava, ali nema povodom nje pravna ovlašćenja. Pravni pojam svojine označava pravno regulisanje prisvajanja stvari, na osnovu koga titular svojine dobija pravna ovlašćenja povodom stvari. Ovdje je svojina pravni odnos, tj.takav koji je normiran i zaštićen prinudnom silom države. Pravo svojine , kao najpotpunije građansko pravo uopšte, reguliše odnose između lica povodom određene stvari. Međutim, pojam prava svojine pretpostavlja i ovlašćenje prema stvari koja je objekat prava svojine. Bez tih ovlašćenja svojina ne bi bila nikakvo pravo. To su ovlašćenja u pogledu posedovanja, korišćenja i raspolaganja. Pogrešno je svojinu identifikovati sa imovinom. Imovina je skup imovinskih prava određenog subjekta građanskog prava. Imovinu sačinjavaju sva prava vezana za jedno lice, koja se mogu izraziti u novcu, jer samo ova prava imaju imovinski karakter. Stvari su objekti prava svojine koje je kao pravo obuhvaćeno pojmom imovine. Stoga je imovina širi pojam od prava svojine, jer svojina ulazi u pojam imovine.

Ograničenja sadržine prava svojine

Zabrana zloupotrebe prava svojine
Ova ograničenja propisana su za pravo svojine na stvarima koje imaju naročiti značaj za društvo,ekonomski, kulturni ili neki drugi. Zakonska obaveza vlasnika (i svakog drugog korisnika) je da zemljište obrađuje i to na zakonom propisan način, u protivnom se isto može na određeni period dati na korištenje drugom licu.Vlasnik kulturnog dobra (kada je ovo u privatnoj svojini) ima pravo da ga upotrebljava na način i u skladu sa zakonskim odredbama, da ga proda, pokloni i da njime raspolaže testamentom. Vlasniku je zabranjeno da:

a) Ošteti ili uništi kulturno dobro;
b) Iznosi ili izvozi dobro u inostranstvo(osim u slučajevima i uslovima
c) predviđenim zakonom);
d) Da koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu sa njegovom ;
e) prirodom,namjenom i značajem;
f) Da raskopava,ruši,prepravlja,preziđuje,prerađuje ili vrši bilo kakve ;
g) radove koji mogu narušiti svojstvo kulturnog dobra ;
h) Da rasparčava zbirke kolekcije i fondove kulturnih dobara ;

Ograničenje privatnog vlasništva iz susedskih odnosa
Iz odnosa susedstva proizilaze ograničenja privatne svojine. Sva ograničenja privatne svojine u interesu susedstva tradicionalno se zovu susedsko pravo za koje je znalo i rimsko pravo.Ograničenje privatne svojine iz susedskih odnosa je stvarno pravnog karaktera,jer ono opterećuje nekretnine. Pogrešno je ova ograničenja identifikovati sa pravom službenosti.Kod službenosti je osnovno izvlačenje ekonomske koristi iz tuđe stvari, i iz toga proizilazi i ograničenje privatne svojine. Međutim, kod susedskog prava je osnovno ograničenje privatne svojine, a druga ovlašćenja su sporednog značaja.
Ograničenje privatne svojine u interesu suseda može biti raznovrsno:

a) Obaveza trpljenja iz odnosa susedstva
Vlasnik nekretnine dužan je da trpi izvesne smetnje koje dolaze iz susedne nekretnine što je posledica zajedničkog življenja na određenom prostoru (voda, dim, gasovi, toplota, zadah, zvuk,prašina i sl). Ove imisije ne smeju da pređu uobičajenu meru prema mesnim prilikama.
b) Sprečavanje neposredne opasnosti.
Vlasnik ne sme tako potkopavati svoje zemljište da time susedno zemljište ili zgrada izgubi svoju stabilnost.
c) Pitanje uređenja zemljišnih granica.
Svaki susjed ima pravo da zahteva da se granica između njegovog i susedovog zemljišta obnovi ili ispravi ako su granične oznake nerazgovetne ili sporne:
d)Nužni prolaz.

Preko susednog zemljišta može tražiti sused pravo puta ako njegovo zemljište nema izlaza na javni put,jer je okruženo zemljištima drugih vlasnika. Kod nužnog prolaza korisnik je obavezan na davanje naknade vlasniku susednog zemljišta. Čim ta potreba otpadne ,nužni prolaz prestaje .Pravo nužnog prolaza je zakonsko ograničenje svojine.

Ograničenje prava svojine u društvenom interesu

a) Zakonsko pravo preče kupovine. Zakonsko pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine) da zahteva od vlasnika stvari koji namerava da je proda da prvo njemu ponudi stvar na prodaju. Ako vlasnik stvari prvo imaocu prava preče kupovine ne ponudi stvar na prodaju nego je proda trćem licu,imalac ovog prava je ovlašćen da tužbom pred sudom poništi ugovor o prodaji i zahteva da se stvar njemu proda, pod istim uslovima.
b) Posebni slučajevi. Ograničenja prava svojine u opštem društvenom interesu propisana su za određene stvari koje imaju poseban značaj za društvo. Tako je vlasnik šume,kao dobra od opšteg interesa,dužan da šumu održava,obnavlja I koristi da bi očuvao i povećao njenu vrednost i opšte korisne funkcije,obezbedio trajnost I zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa.