Odlomak

UVOD
Kauza ugovora je jedan od bitnih elemenata i predstavlja uslov za punovažnost ugovora. Kauza je ustvari ono zbog čega se dužnik ugovorno obavezuje, odnosno što ga je podstaklo da stupi u ugovorni odnos.
Kauza odgovara na pitanje zašto dugujemo (cur debetur), koji je razlog našeg ugovornog obavezivanja. Sa društvenog gledišta kauza ima racionalnu ulogu, ali sa stanovišta prava često je tretirana kao imaginaran pojam. Pravo se u prvom redu interesuje za dejstvo ugovora, a manje za razloge i motive njegovog nastanka ispoljenih u najrazličitijim mogućim filozofskim, društvenim, privrednim, psihološkim, pravnim i drugim razlozima. Na pitanje zašto se ugovornik obavezuje, može se izneti čitav red najrazličitijih argumenata.
Filozofsko gledište, cilj ugovora sagledava sa stanovišta vrednosti (u smislu aksiološke ocene). Na taj način bi afirmisanje ili nastanak ugovora bio uslovljen egzistencijalnim pitanjem društva (snabdevanje). Prema ovom gledištu, ugovor bi mogao da bude punovažan samo pod uslovom ako udovoljava zahtevima biti društva. Socološki razlozi nastanak ugovora mogu uslovljavati potrebom da ugovor udovolji zahtevima društvene komunikacije. Ugovor čiji bi nastanak bio uslovljen ostvarivanjem privrednih, odnosno ekonomskih interesa, trebalo bi da omogući učesnicima ili jednoj strani realizaciju privredne koristi.
Sa gledišta prava, kauza bi trebalo da znači mogućnost ugovora da pruži šansu njegovom učesniku da stekne neko pravo ili drugim rečima, da je cilj ugovora ostvarivanje prometa. Kod dvostrano obaveznih ugovora obe ugovorne strane imaju očekivane prestacije drugog ugovornika (causa aquirendi), dok kod dobročinih ugovora razlog obavezanog je u davanju kredita (causa credendi), a kod poslova pokrića razlog obveznika je u ispunjenju ranije obaveze (causa solvendi). Zakon je izričito prihvatio kauzalističku teoriju, jer je naglasio da svaka ugovorna obaveza mora imati dopušten osnov.

1. TERMINOLOŠKO I SADRŽAJNO ODREĐIVANJE POJMA KAUZE

U pojedinim stadijumima razvoja kauze ona je fungirala kao pojam sa različitim značenjima. Analizom različitih značenja sadržaja kauze u njenoj evoluciji, možemo doći ne samo do njenog društvenog već i do pravnog određivanja, i na taj način do utvrđivanja njene pravne irelevantnosti. Preciziranjem značenja kauze u različitim fazama njene evolucije možemo doprineti lakšem prikazivanju savremenog poimanja kauze.
U rimskom pravu se pominje izraz “causa”, koja je bila jedan od najčešćih termina u rimskim tekstovima, međutim, u ovom pravu kauza nije predstavljala opšti pojam, niti je bila uključena u red uslova nastanka ugovora. U rimskom pravu je kauza, naime, značila u širem smislu shvaćeni titulus, odnosno, pravni osnov ili pravni naslov. Ovim izrazom je često bio označavan čitav pravni posao ili ritual, odnosno forma (npr. nexum, expensilatio, posebno stipulation). Predmet ugovora je vezan za pitanje na šta se dužnik obavezuje, a to su određene prestacije (davanje, činjenje, nečinjenje, trpljenje). Međutim, upravo tu se otvara jedno logično pitanje, zašto se dužnik obavezao i odgovor na to pitanje pruža teorija kauze. Tako kod održaja ili sticanja svojine, pravo se sticalo na osnovu i nekog pravnog osnova (iustus titulus). Da bi se steklo pravo svojine morao je da postoji pravni osnov. Ovo značenje je i danas prihvatljivo, jer je radi sticanja nekog prava i danas nephodno postojanje pravnog osnova sticanja. U tom smislu, kod sticanja svojine derivativnim putem, kao osnov može poslužiti bilo kakav pravni posao.
Da bi nastao punovažan pravni posao, jedan od bitnih uslova je i namera (animus) subjekta koji ga preuzima, koja je upravljena upravo na zasnivanje određenog posla u ugovornom pravu namera da se zasnuje ugovorni odnos naziva se animus contrahendi. Animus contrahendi, dakle, pretpostavlja svest o kauzi i predstavlja nameru njenog shvatanja. Animus predstavlja nameru postizanja određenog cilja a kauza otkriva cilj te namere. Pojam kauze pretežno određuje pravni cilj ili očekivanje ugovornika.Vidljivo je, međutim, da postoje i slučajevi kada kod zaključenja ugovora postaju pravno relevantni i psihološki razlozi, odnosno motivi. Po učenju psihologije, motivi su pokretači volje, subjektivni činioci koji navode na donošenje odluke. Motivi su pravno relevantni i ulaze u pojam kauze: a) ako se radi o dobročinom, odnosno besplatnom ugovoru; b) kada je jedna ugovorna strana saopštila svoj motiv drugoj, pa je ovaj motiv zabranjen; i uopšte ako je jedna od ugovorenih strana morala da zna za motiv druge ugovorne strane, ali to nije uzela u obzir; c) kod svih zabranjenih ugovora treba imati u vidu i motive ugovornika.
U našem pravu, u smislu zakonske ustanove, kauza se po

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 15 stranica
  • Obligaciono pravo Dragan Kostic
  • Školska godina: Dragan Kostic
  • Seminarski radovi, Skripte, Pravo
  • Srbija,  Trstenik,  Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i dplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove  
  • ,

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese