Osnovi ekonomije

Osnovi ekonomije
1. Ekonomija, Mikroekonomija i Makroekonomija
Ekonomija je svuda oko nas. Ona nam daje odgovor kako društvo koristi osnovne resurse, jer ne možemo da imamo sve što poželimo. Ekonomija je nauka o tome kako društvo odlučuje šta treba proizvoditi, kako treba ta dobra i usluge proizvoditi i to za koga treba proizvoditi. Proučava trendove kretanja cena, proizvodnje, nezaposlenost, inflaciju, devizni kurs i spoljnu trgovinu u celoj privredi.
Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske zakonitosti u funkcionisanju preduzeća, domaćinstva, nacionalne i globalne ekonomije. Ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudne resurse da bi proizvele vredna dobra i usluge i raspodelili ih različitim grupicama ljudi.
Ekonomija se tradicionalno deli na dve velike grane: 1. Mikroekonomija

           2. Makroekonomija
Ove dve grane ekonomije se spajaju i oblikuju srž monetarne, tržišne ekonomije.
Mikroekonomija potiče od grčke reči mikros (mali) i oikonomia (privreda) što bi u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih, detaljnih, ekonomskih pojava. Mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva, preduzeća)  sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranje i raspodela profita, kreiranje cena i sl. Osnivač mikroekonomije je Aoam Smit, koji je u svom poznatom delu “Bogatstvo naroda”, razmatrao kako se određuju individualne cene, odnosno cene zemljišta, rada I kapitala. Mikroekonomija proučava kako domaćinstva I preduzeća donose odluke o određenim dobrima I uslugama I kako međusobno deluju na tržištu.
Makroekonomija potiče od grčkih reči macrus (veliki) I oikonomia (privreda) što znači da proučava agregatne ekonomske veličine. Drugim rečima bavi se proučavanjem problema nacionalne I svetske privrede kao celine. Makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa I problema kao što su: DBP, neto nacionalni prihod, nacionalni dohodak i sl. Prema tome makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini.
Makroekonomija proučava interakcije u privredi kao celini, uključujući šire ekonomske fenomene kao što su inflacija, nezaposlenost i ekonomski rast.
Postaje posebno značajna posle velike ekonomske krize (1929-1933).

 
2.Pozitivna i normativna ekonomija
Pozitivna ekonomija proučava ciljeve i naučna objašnjenja, odnosno predvišanja kako privreda funkcioniše. Cilj pozitivne ekonomije je da proučava kako društvo donodi odluke o proizvodi, raspodeli, razmeni i potrošnji dobara i usluga. Istovremeno objašnjava zašto privreda radi tako kako radi, a dopušta i predviđanja o tome kako će privreda da reaguje na promene.
Pozitivna ekonomija opisuje svet onakav kakav jeste, odnosno kako privreda funkcioniše.
Normativna ekonomija ide korak dalje i daje ocene ili nudi preporuke u funkcionosanju privrede. Zasnovana je na ličnoj proceni presuda, a ne na osnovu istraživanja za svaku objektivnu istinu. Normativni iskazi su preskriptivni. Oni iznose tvrdnju o tome kakav bi svet trebao da bude, drugim rečima analiza razmatra kakve bi trebalo da budu veze između uzroka i posledica.
Normativana ekonomija uključuje etičke principe i principe pravednosti, odnosno iskazuje principe koji propisuju kakav bi svet trebao da bude.