DOPRINOS VUKA KARADžIĆA RAZVOJU SRPSKOG JEZIKA

ПАНЕВРОПСКИ ФАКУЛТЕТ

АПЕИРОН

БЕОГРАД

ДОПРИНОС ВУКА КАРАЏИЋА РАЗВОЈУ СРПСКОГ

ЈЕЗИКА

Ментор:

Студент:

Проф. др Јелена Војиновић-Костић

Аранђел Дејановић

УВОД



Вук Стефановић Караџић је био веома значајна личност за
Србе и српску књижевност. Он је за собом оставио многа
дела, реформе, појмове, изразе, који се и дан данас користе у
српском књижевном језику.



Вук је био испред свог времена, гледао је у будућност, али је
ипак волео и поштовао традицију, обичаје, и све што је
домаће и народно.



Распрострањено  је  уверење  да  је  народни  језик  у  српској
писмености  почео  да  се  употребљава  тек  са  победом  идеја
Вука Стефановића Караџића, а да је пре тога био у употреби
само  језик  који  није  био  разумљив  народу,  што  представља
проблем истраживања овог рада.



Вук Стефановић Караџић

је рођен 1787. године у Тршићу

близу Лознице, у породици у којој су деца умирала, па је по
народном обичају, добио име Вук како му вештице и духови
не би наудили.



Као  година  Вукове  победе  узима  се  1847.  јер  су  те  године
објављена  на  народном  језику  дела  Ђуре  Даничића  „Рат  за
српски  језик“,  „Песме“  Бранка  Радичевића,  Његошев
„Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод
Новог  завета,  али  Вуков  језик  је  признат  за  званични
књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.

СУДБИНА НАШЕГ ЈЕЗИКА КАО ОРУЂА КУЛТУРЕ



Прво Вуково полазиште било је да језичку реформу започне из

средишта и да за основицу узме матерњи језик, односно како је

често истицао, говор оних Срба који живе по селима, далеко од

градова.



Друго полазиште које је у потпуности одговорило духу српског

језика гласило је:

Пиши као што говориш, а читај као што је

записано.

Вук је 1814. године објавио Писмницу српскога језика,