Odlomak

1.    Uvod

Plamenjača je jedna od najrasprostranjenijih bolesti u svetu i kod nas, koja izaziva velike štete na biljnim kulturama. Patogen ove bolesti se javlja u vidu prevlaka, pega, deformisanosti na lišću. Razvoj samog patogena zavisi od temperature, optimalna temperatura ja srednja dnevna od 200C, danju 240C, a noću 160C. Patogen ove bolesti se pojavljuje kako na ratarskim, povrtarskim, tako i na voćarskim kulturama i vinovoj lozi. U daljem tekstu obrađivaćemo plamenjaču na više kultura i to siptome bolesti, epidemiologiju i mere zaštite na tim kulturama.

 

 
2.    Plamenjača kukuruza (Ludi vrh) – Sclerophthora macrospora synonim Sclerospora macrospora

Plamenjača kukuruza kod nas je otkrivena 1967.god u okolini Čačka i Valjeva . U toj godini plamenjača je pričinjavala štete na kukuruzu 20-40%. Jača pojava bolesti zabeležena je I987.godine u okolini Loznice i na pojedinim parcelama štete su bile 90-100%.
Simptomi: simptomi bolesti su varijabilni i zavise od vremena infekcije i stepena zaraze. Obolele biljke su obično patuljaste i sa mnogo zaperaka, lišće je usko i bledo. Najkarakterističniji simptom je pojava delimične ili potpune proliferacije metlice odnosno cvetnih organa čije deformacije imaju izgled ‘Veštičinih metli” jer se metlica preobraća u žbunastu masu koju čine listoliko modifikovani cvetni delovi. Zaraženi klip se izdužuje odnosno, nastaje više klipova sa puno uskih listova. Mnoge biljke ostaju sterilne ili se javljaju sitni klipovi sa malo zrna. Gljiva naseljava i unutrašnjost zrna.
Epidemiologija: ovaj parazit u biljne organe stvara interćelijsku miceliju koja stvara kvrdžaste haustorije. Konidiofore su jako zadebljale i duge 180-520µm, formirajući nekoliko debljih ogranaka na kojima se formiraju limunaste konidije prečnika 14-23 x 11-17nm. Konidije pri klijanju obrazuju 3-12 bubrežaste zoospore, koje plivaju u kapi vode i klijaju (stvaraju miceliju). U opalom lišću obrazuju se oogonije gde nastaju oospore koje prezimljavaju i ostvaruju primarne infekcije, a u nekim slučajevima to mogu učiniti i konidije. Klijavost oospore je 2 godine, koja klija u makrokonidiju a ona u hifu i na taj način se obrazuje zaraza.
Mere borbe: u obavezne mere borbe spada regulisanje režima vlažnosti odnosno gajenje hibrida kukuruza sa većim transpiracionim koeficijentom. Plodored je obavezan, a kod većih infekcija najmanje dve godine. Obavezna je upotreba zdravog i hemijski ili termički obrađenog semena. Gajenje manje osetljivih sorti, odnosno stvaranje otpornih F1 hibrida.

 

 
3.    Plamenjača suncokreta – Plasmopara halstedi synonim Plasmopara helianthi

Jedna od najpoznatijih bolesti na suncokretu je plamenjača, potiče iz Amerike ali je raširena u svim zemljama sveta u kojima se ova kultura gaji. Početkom 50-tih godina prošlog veka otkrivena je njena prisutnost u našoj zemlji. Selekcijom otpornih sorti i hibrida (NS-H-26RM, NS-H-27RM, NS-H-33RM) od 1977.godine plamenjača se javlja sporadično i ne predstavlja poseban problem.
Simptomi: simptomi prouzrokovani na biljci zavise od sortimenta suncokreta, od načina i vremena infekcije i od ekoloških uslova. Postoji šest tipova infekcije, mada ih većina svrstava u dva. Najčešće se bolest ispoljava u vidu tzv. sistemično zaraženih, kržljavih biljaka sa skraćenim internodijama i zadebljalim stablom. Na naličju obolelih listova obrazuje se bela navlaka koju sačinjavaju reproduktivni organi gljive. Glavice takvih biljaka su sitne i daju šturo seme. Osim ovog tipa, plamenjača se ispoljava i u vidu pega na lišću nepravilnog oblika i veličine, na čijoj donjoj strani se nalazi karakteristična bela prevlaka. Ovaj patogen može da se razmnožava polno i bespolno.
Epidemiologija: parazit se prenosi zaraženim ostacima i semenom u kome se gljiva zadržava u vidu micelije ili oospora. Kada se stvore povoljni ekološki uslovi, a to se obično dešava u vegetaciji suncokreta, dolazi do klijanja oospora koje klijaju u začetak hife koja prodire u biljno tkivo i vrši primarnu zarazu. Iz korena i hipokotila gljiva dospeva u epikotil,  a zatim u temeni meristem. Na sistemičnim obolelim biljkama obilno se formiraju konidije (sporangije). Na listu kroz stomine otvore izbijaju razgranate konidiofore, veličine 150-750µm na kojima se obrazuju jednoćelijske konidije, veličine 15-21 x 17-30µm. Na korenu i prizemnom stablu se obrazuju znatno krupnije konidije (29-46 x 33-66µm). Kopulacijom oogonija i anteridija nastaju mrko žute oospore sa zadebljalim zidovima, kojim patogen prezimljava. Ako dođe do sekundarnih infekcija u toku vegetacije, stoje ređi slučaj, obavljaju se zoosporama.
Mere zaštite: gajenje otpornih sorti i hibrida predstavlja najznačajniju meru zaštite suncokreta od plamenjače. Hibridi koji se gaje kod nas predstavljaju zadovoljavajuću otpornost prema ovom patogenu. Upotrebom zdravog semena ili njegovom dezinfekcijom efikasnim fiingicidima na bazi metalaksila, može se značajno umanjiti potencijal patogena. Od posebne su koristi sve agrotehničke mere koje doprinose bržem klijanju i nicanju suncokreta kao i mera obaveznog plodoreda.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Agronomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese