Pojam i suština strategijskog menadžmenta

UVOD

Upravljane je neophodno u savremenom društvu. Sam pojam upravljanja predstavlja kontinualno dejstvo upravljačkih akcija kojima se utiče na parametre sistema, a sistem prevodi iz jednog stanja u drugo.
Veliki doprinos utemeljenju menadžmenta kao naučne discipline doprineli su Anri Fajol i Frederik Tejlor.
Anri Fajol je slavni francuski teoretičar koji je svoju teoriju zasnovao na velikom radnom iskustvu prvo kao rudarski inzenjer,a potom kao generalni direktor. Fajol je definisao menadžment kao:

• predviđanje
• planiranje
• komandovanje
• koordiniranje
• kontrolu.

Frederik Tejlor je tvorac naučnog menadžmenta . On je svoju teoriju koncipirao na bazi iskustva stečenog višegodišnjim radom u čeličanama Midvejl. Počeo je kao fabrički istraživač, radio kao fizički radnik i dospeo do poslovođe.
Na osnovu svojih experimenata, Tejlor je postavio sledeće principe naučnog upravljanja:
1. prvi princip zasniva se na proceni dnevnog učinka
2. drugi princip se zasniva na tome da “sav umni rad treba ukloniti iz pogona i obavljati ga u planskom odeljenju”.
3. treci princip je kontrola rada i izvršenja radnih zadataka.

1. STRATEGIJSKI MENADŽMENT

Strategijski menadzment je nova naučna disciplina, koja se javlja kao potreba usljed povećanja turbulentnosti i kompleksnosti sredine. Pod njime se podrazumeva kontinualan proces stalnog prilagođavanja preduzeća promenljivoj okolini, u kome okolina vrši permanentan uticaj na preduzeće, a samo preduzeće, takođe, vrši određen uticaj na okolinu u kojoj egzistira i kojoj se prilagođava.
Počeci strategijskog menadžmenta javljaju se još 1950. godine, kada su fondacija Ford i korporacija Cornegie finansirale školu za biznis.
Strategijski menadžment se razvijao pod uticajem različitih naučnih disciplina kao što su:

• biologija (teorije evolucije i revolucije)
• ekonomija (posebno se ističu Schumpeter i Chamberlin i perspektive industrijske organizacione teorije)
• teorije kontigencije, koje su takodje omogućile korisne radove za analizu strateškog menadžmenta.

Strategijski menadžment je izazov, jer je to mnogo više od jednostavnog postavljanja ciljeva i od zahteva zaposlenima da ih dostignu. Misija i ciljevi se određuju u skladu s spoljnim okruženjem, tj. šansama i pretnjama, i sa unutrašnjim snagama i slabostima. Ciljevi predstavljaju ono što se želi postići, ali ne prikazuju način “kako”. Na ovo pitanje odgovor daje strategija.
Samo poreklo reči “strategija” mozemo naći u grčkom jeziku, gde strategos označava vojskovođu, iz čega se onda izvodi značenje strategije. Strategija predstavlja akcije organizacije kojima ona nastoji da dostigne rezultate u skladu sa misijom i ciljevima organizacije,kao i spoljnim okruženjem. Strategija ima nekoliko faza:

•  formulacija strategije
•  primena strategije ( postavljanje strategije u akciju)
•  srategijska kontrola ( modifikovanje strategije ili njene primene da bi se osigurali zeljeni rezultati).