Семинарски рад
Тема:Појам монетарних агрегата
Ментор:
Студент
4
1. Појам монетарних агрегата
Савремена пракса је прихватила израз новчана маса као јединствен термин који са
монетарног становишта означава новац, што значи да појмовно обухвата како класичне,
тако и разне друге ликвидне финансијске облике. Дакле, потреба за овим термином
појавила се када су различити финансијски облици почели да обављају функције новца. У
условима постојања разноврсних новланих облика, термин новчана маса значи збих свих
финансијских облика који се сматрају новцем у привреди једне земље.
У циљу разумевања улоге новца у тржишној привреди неопходно је дефинисати
шта се све подразумева под новчаном масом. Разлог томе лежи у чињеници да се
последњих година појављују нови облици финансијских инструмената која имају веома
слична својства новцу, који се лако претварају у новац и који се због тога називају квази
новац. Осим квази новца постоје и друга мање ликвидна новчана средства о којима се
води рачуна у свакој тржишној привреди.
1
Новчана маса означава новац, односно, класичне облике новца и разне друге
ликвидне финансијске облике. У савременим условима пословања, термин новчана маса
означава збир свих финансијских облика који се сматрају новцем у привреди једне земље.
2
С обзиром на комплексност односа између финансијских и реалних привредних кретања,
створила се потреба за селекцијом и диференцирањем различитих облика финансијских
инструмената у поједине групе према степену њихове ликвидности. Сходно томе, термин
монетарни агрегати је почео да се користи као заједнички појам за различите групе
финансијских инструмената, односно, новац и друга финансијска средства.
Предмет дискусије међу економистима јесу монетерни агрегати у смислу појма
ликвидности и места монетарних агрегата у широј концепцији ликвидности (укупне
привредне ликвидности), као и веза монетарних агрегата са монетарним индикаторима,
као важним елементима формулисања и спровођења монетарне политике.
1
Лабус, М., (1997.),
Основи економије
, Београд, Југословенска књига, стр. 149.
2
Барјактаровић, Л., (2010.),
Монетарно-кредитни и девизни систем
, Београд, Универзитет „Сингидунум“,
стр.15.
5
Уколико говоримо о проблему монетарног индикатора мислимо на проблем
праћења и разумевања трансмисионог механизма монетарних процеса, тј. разумевања
ефеката који изазивају поремећај монетарне равнотеже код тражње роба и услуга, тражње
финансијских инструмената, као и на подручју реалних привредних кретања (производње,
цена, платног биланса).
Новчана маса представља најликвиднији (пуни степен ликвидности) део
финансијских инструмената. Требало би имати у виду да сви финансијски инструменти
садрже одређени степен ликвидности (изнијансирана скала све мањег степена
ликвидности), у зависности од стварних могућности њиховог претварања у новац (што
не треба изједначавати са роковима доспелости одређеног инструмента). У развијеним
тржишним привредама степен ликвидности финансијских инструмената зависи од
могућности њихове продаје на тржишту новца и капитала. Генерално, ликвидност
финансијских инструмената зависи од конкретних институционалних услова, пре свега од
степена привредне развијености, али и од деловања других фактора – историјских,
друштвено-економских, итд.
Неопходно је прецизно дефинисати новчане агрегате који су скраћено у економској
литератури означени као М1, М2, М3 и М4:
М1 - новчани агрегат (новчана маса у ужем смислу);
М2 -новчани агрегат (новчана маса у ширем смислу - новчана маса + квази новац);
М3 -укупна ликвидна средства (најшири новчани агрегат),
М4 - укупни депозити.
3
Под новчаном масом (М1) се у већини привреда подразумева количина новца која
у одређеном тренутку постоји у привреди. Поред појма новчане масе у економској,
посебно у монетарној литератури се сусреће и појам новчаног оптицаја под којим се
подразумева опсег циркулације одређеног периода. То практично значи да је опсег
циркулације једнак новчаној маси помноженој коефицијентом брзине оптицаја.
Веома је тешко прецизирати шта све треба бити укључено у новчану масу. Разлог
томе је појава нових облика финансијских инструмената који имају веома слична својства
новцу, будући да се по потреби веома једноставно трансформишу у новац.
3
Веселиновић, П., (2009.),
Економија
, Београд, Универзитет „Сингидунум“, стр. 190.
