Ponašanje adolescenata kao potrošača

Uvod

Ovaj rad se bavi ponašanjem adolescenata kao potrosača. Svako starosno doba predstavlja potencijalno tržiste za specifične proizvode i usluge i varira po veličini. Adolescenti su jedan od najbrže rastućih tržišnih segmenata u svetu. Teorija i praksa utvrdile su da potrošnja kod adolescenata raste uz stopu od 20%, što je brže nego kod bilo koje druge demografske kategorije. Mnoge kompanije vide ovu grupu potrošača kao ciljnu i u skladu sa tim formulišu marketing strategije i donose odgovarajuće odluke o elementima marketing miksa preduzeca.Mobilni telefoni, popularna muzika, filmovi, televizijski programi,web sajtovi, video igrice, odeca, obuca prehrambeni proizvodi, bezalkoholna pića, razni proizvodi visoke tehnologije, samo su neki iz raznovrsne ponude proizvoda namenjene adolescentima.

Adolescencija (lat. adolescere = rasti) je prelazna faza fizičkog i mentalnog razvoja ljudi izmedju detinjstva i zrelosti. Ovaj period obuhvata brojne biloške, socijalne i psihološke promene. Iako period adolescencije varira od jedne kuture do druge, prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji (World Health Organization), adolescencija obuhvata period izmedju desete i dvdesete godine starosti. Adolescencija se može podeliti na tri faze: rana, srednja i kasna adolescencija.

Faktori koji utiču na ponasanje potrosaca uopste, izmedju ostalog i adolescenata su brojni i raznovrsni. Mogu se klasifikovati u nekoliko širokih kategorija: geografski, demografski, ekonomski, sociološki, psihološki. Ispitaćemo neke od najznačajnijih, a zatim ćemo analizirati
opšte trendove u potrošnji adolescenata.

 
Uticaj psiholoških faktora

Adolescencija je turbulentan i dinamičan period života pojedinca. U ovoj fazi dolazi do razvoja sposobnosti apstraktnog mišljenja, stvaranja svesti o sopstvenoj seksualnosti, jačanja psihološkog identiteta pojedinca i povećanja nezavisnosti u odnosu na roditelje, odn. staratelje u poredjenju sa preadolescentnim periodom.

Psihologija adolescenata se odnosi na vidljive promene raspolozenja. Kognitivne, emocionalne i promene u stavovima, karakteristične su za period adolescencije. Ove promene, sa jedne strane, mogu biti uzrok konflikta, a sa druge, mogu imati pozitivan uticaj na razvoj ličnosti.

U potrazi za jedinstvenim, društvenim identitetom, adolescenti često ne znaju da razlikuju šta je “dobro” a sta “loše”. G. S. Hall naziva ovo periodom “Oluje i Stresa” i smatra da je konflikt u ovoj razvojnoj fazi normalana i uobičajena pojava. M. Mead, sa druge strane, objašnjava ponašanje adolescenata u kontekstu njihove kulture i vaspitanja. Piaget, smatra da u ovoj fazi dolazi do značajnog porasta kognitivnih sposobnosti, jer misli poprimaju sve apstraktniju formu, a pojedinac je u stanju da vidi stvari u široj perspektivi. Eriksonova teorija psihosocijalnog razvoja izdvaja krizu identiteta kao centralni pojam, neophodan za razumevanje adolescencije.

Psiholozi se slažu da je emocionalna nestabilnost, koja je pod uticajem hormonskih i psiholoških promena, sastavni deo ovog perioda, što itekako utiče na ponašanje adolescenta u potrošnji (npr. neodlučnost, nepromišljenost, impulsivnost, ugledanje).