Poremećaji u ponašanju pasa

Uvod
Ponašanje je nastaje kao posledica integracije funkcija svih organskih sistema u organizmu. Treba razlikovati poremećaje ponašanja od problema ponašanja i promena u ponašanju. Problemi u ponašanju (bihejvioralni problemi) su prouzrokovani neogovarajućim vaspitanjem kućnih ljubimaca (pasa i mačaka), dok fiziološke neurohumoralne promene dovode do promena u ponašanja pasa i mačaka. Poremećaji ponašanja pasa i mačaka (bihejvioralni poremećaji) nastaju kao posledica neurohemijskog disbalansa u mozgu, prema tome predstavljaju patološka stanja koja je potrebno dijagnostikovati i lečiti kao i sve druge organske bolesti.
Poznavanje fizioloških oblika ponašanja je od značaja za uspešno lečenje poremećaja ponašanja, prepoznavanje i dijagnozu organskih bolesti koje prouzrokuju poremećaje ponašanja, kao i odgovarajući postupak sa životoinjom pri kliničkom pregledu. Poremećaji ponašanja pasa i mačaka su obično razlog trajnog raskida socijalne veze između vlasnika i njegovog kućnog ljubimca, pa i eutanazije pasa i mačaka, jer vlasnici kao needukovane osobe ne raspoznaju poremećaje ponašanja kao zdravstvene poremećaje, pa se iz tog razloga kasno obraćaju veterinarima za stručnu pomoć, kada je već ugoržena dobrobit kućnog ljubimca, drugih životinja u njenom okruženju, vlasnika životonje i njegovih ukućana. Iz tog razloga poznavanje, dijagnoza i terapija poremećaja ponašanja pasa i mačaka direktno doprinosi prevenciji eutanazije pasa i mačaka, napuštanja kućnog ljubimca ili raskidanja socijalne veze vlasnika sa životinjom, očuvanje dobrobiti kućnog ljubimca i drugih životoinja, kao i nastavak kvalitetnog i bezbednog života vlasnika i njegovih ukućana.
Slično kao i u slučaju psihijatrije u medicini i klinička bihejvioralna veterinarska medicina dugo nije priznavana kao posebna specijalistička oblast. Ovo se objašnjava delimično ignorisanjem, ali i činjenicom da su dugi vremenski period dreseri životinja pokušavali (sa različitim stepenom uspeha) da se predstave kao kvalifikovani za lečenje poremećaja ponašanja kod kućnih ljubimaca. Od 1995. godine oblast je ustanovljena kao posebna specijalizacija u veterinarskoj medicini. Uključivanje oblasti medicine koja se bavi dijagnozom i lečenjem poremećaja ponašanja u veterinarsku medicinu je značajno iz nekoliko razloga: 1. veterinari se obavezuju da obezbede potpunu zdravstvenu brigu nad pacijentom; 2. vlasnici životinje očekuju od veterinara da pruži potpunu zdravstvenu negu za njihovog ljubimca; 3. veterinari (a ne dreseri niti treneri životinja) su školovani za postavljanje dijagnoze i terapije; 4. izučavanje poremećaja ponašanja omogućava kliničaru mogućnost proširenja terapije kućnih ljubimaca u onim slučajevima koji biga inače učinili egzekutorom, izvršenjem eutanazije životinje.

 
Klasifikacija poremećaja ponašanja pasa i mačaka
Poremećaji ponašanja pasa i mačaka se najčešće klasifikuju kao na osnovu bihejvioralnog oblika njihovog ispoljavanja, pri čemu se posebno klasifikuju poremećaji ponašanja kod pasa, a posebno kod mačaka.
Na osnovu njihovog uzroka poremećaji ponašanja se mogu klasifikovati kao primarni (mentalni, emocionalni, psihogeni poremećaji), sekundarni (prouzrokovani organskim zdravstvenom poremećajima) i poremećaji ponašanja starih pasa i mačaka.
Primarni poremećaji ponašanja nastaju kao posledica neprijatnih emocionalnih iskustava (strah, stres, patnja, dosada, frustracija, konflikti u osetljivom periodu života). Ovaj osetljivi period života se razlikuje kod pasa i mačaka. Kod pasa je to period od 4. do 14. nedelje života, dok je kod mačaka to period od 2. do 7. nedelje. Navedeni periodi kod pasa i mačaka predstavljaju periode socijalizacije i habituacije. Socijalizacija se definiše kao proces u toku kojeg životinja uči kako da prepozna i kako da reaguje na jedinke sopstvene vrste ili drugih vrsta. Tokom perioda socijalizacije štenci i mačići se navikavaju na prisustvo i interakciju sa poznatim i nepoznatim osobama, poznatim ili nepoznatim životinjama iste ili druge vrste. Pod habituacijom podrazumevamo privikavanje štenaca i mačića na nebitne stimuluse u životnom okruženju, kao što su vizuelni, auditorni, olfaktorni i taktilni stimulusi. Pravilna socijalizacija i habituacija u senzitivnom periodu života se postužu izlaganjem štenaca i mačića što većem broju socijalnih i abiotičkih stimulusa obukom, odnosno vaspitanjem životinja.
Sekundarni poremećaji ponašanja nastaju kao poseldica zdravstvenih poremećaja organskih sistema kao što su: kardiovaskularni poremećaji, kongenitalni poremećaji, degenerativne promene, promene na koži, gastrointestinalni poremećaji, hormonski poremećaji, infektivne bolesti, imunološki poremećaji, metabolički poremećaji, neoplazije, neurološki poremećaji, nutritivni poremećaji, poremećaji koštano-zglobnog sistema i mišićnog sistema, bol, trovanja, povrede, urogenitalni poremećaji. Zajednička karakteristika svih ovih poremećaja je da prouzrokuju osećanje opšte fizičke i emocionalne neugodnosti i nesigurnosti životinje, kao i da produktima patoloških procesa u organizmu oštećuju nervni sistem.