Porez na dohodak

Po svom društvenom uređenju Bosna i Hercegovina je kompleksna država, dva entita, distrikt Brčko, 10 kantona i 109 jedinica lokalne uprave (opština). Takvo strukturno uređenje je u mnogome određivalo ukupnu poreznu politiku u post Dejtonskoj BiH. S tim u vezi neophodno je naglasiti da se o poreskoj politici na nivo države BiH do 2003. godine, ne može ni govoriti s obzirom da su glavnu riječ u kreiranju porezne politike imali entiteti i distrikt. Imajući u vidu da je BiH zemlja u tranziciji i da ima izraženu potrebu za provođenjem reforme fiskalnog politike, jer je postojeća bila neadekvatna i neefikasna i nije kompatibilna sa rješenjima EU, bilo je neophodno stvoriti uslove da se reforma provede i na nivou BiH i na nivou entiteta, te da oba nivoa postignu saglasnost za provođenje te reforme. Poreznim zakonodavstvom uspostavlja se novi sistem poreza u skladu sa politikom. Država se obavezala na međunarodnom pravilu da će uskladiti sve propise iz financijsko – fiskalnih područja sa zakonodavstvom Europe kojoj želi pristupiti (europska unija). Porez na dohodak je vrsta poreza kojim se oporezuje dohodak fizičkih i pravnih osoba. Postoji više sistema poreza na dohodak u zavisnosti od obima i naplate. Porezi na dohodak i na kapital ne mogu se izbjeći a konačan učinak je jednak početnom.
U Federaciji Bosne i Hercegovine (u nastavku FBiH) i Republici Srpskoj ( u nastavku RS) donijeti su posebni zakoni o platama i on je primjenjen i u praksi. Bosna i Hercegovina je prošla kroz intenzivnu reformu direktnog oporezivanja. Reforme su išle u pravcu usklađivanja propisa sa europskim standardima kao i unutar samih granica BiH. Ciljevi reformi su stvaranje boljeg poslovnog ambijenta, smanjenje sive ekonomije, te rast zaposlenosti, investicija i konkurentnosti preduzeća. Proces reformi direktnog oporezivanja počeo je donošenjem novih zakona o porezu na dohodak i dobit u Republici Srpskoj (RS) čija je primjena počela od 1.1.2007.godine.