Пред нама је истраивање које покушава да извуче питања везана за Европску унију, и
приступање Србије Европској унији, као и предностима и недостацима тог приступања.
Већ неколико година уназад ово је једна од главних тема у круговима политичара и
истраживча из академских кругова.

Предмет   истраживања   је   анализа   последице   приступања   Србије   Европској   унији.
Предмет   истраживања   рада   су   инструменти   Европске   уније   за   помоћ   државама
чланицама   и   кандидатима,   програми   ЕУ   и   структурни   фондови,   као   и   Србија   која
припада   групи   европских   земаља   које   су   јасно   опредељене   за   придруживање   и
приступање Европској унији (земље западног Балкана), али се суочавају са великим
системским и развојним проблемима и нерешеним питањима у међусобним односима.
Све   то   чини   објективне   препреке   њиховој   политици   придруживања,   које   треба
превазићи уз помоћ свестране проевропске политике.

1.2. Значај истраживања

Значај истраживања је у ближем разумевању ефекта процеса придруживања Србије
Европској   унији   и   последица.   У   истраживању   смо   користили   теоријско-емпиријске
актуелности.   Истраживана   су   општа   научна   сазнања,   стручна   литература   и   јавно
доступни подаци који су били доступни путем Интернета, научних форума и библиотека.
Европска унија од Србије очекује испуњење свих услова садржаних у њеној политици
придруживања   и   приступања,   који   представљају   разуђенију   верзију   критеријума
одређених у Копенхагену и важећих за земље источне и средње Европе. Србија у том
смислу треба да тежи владавини права, стабилном демократском устројству, високим
стандардима   заштите   људских   и   мањинских   права,   као   и   тржишној   економији,
законодавству прилагођеним оном у ЕУ и ефикасној јавној управи. Србија, осим тога,
мора имати добре односе са суседима и развијену регионалну сарадњу на државном и
субдржавном   нивоу.   Она,   такође,   треба   да   испуни   своје   обавезе   које   произлазе   из
мировних   споразума   које   је   прихватила,   а   које   се   односе   на   конструктиван   приступ
одржању   Босне   и   Херцеговине   у   духу   Дејтонско/париског   споразума,   поштовање
Резолуције   1244   Савета   безбедности   УН   о   Косову   и   Метохији   и   пуну   сарадњу   са
Међународним трибуналом за ратне злочине на простору бивше Југославије.

1.3. Циљеви истраживања

Општи   циљ   рада   је   истраживање   последица   приступања   Србије   Европској   унији.
Реализација   овог   истраживања   била   је   усмерена   на   definisanje   Европске   уније   и
актуелним   дешавањима   у   приступу   Србије   Европској   унији.  Иако   убедљива   већина
грађана Србије подржава приступање Европској унији, већина њих је о овој теми, по
сопственом   признању   слабо   обавештена.   Такав   раскорак   између   изузетно   високог
опредељења за овај циљ и његовог недовољног познавања карактеристичан је за сам
почетак европске интеграције у свакој држави, када су укупне друштвене последице и
детаљи   начина   придруживања   Унији   јаснији   само   стручњацима   и   владама.   Сама
проблематика   европске   интеграције   такође   утиче   на   овакво   стање   ствари:   реч   је   о
темама које су теже разумљиве чак и образованијим људима, а медијима су недовољно
атрактивне,   па   их   они   и   не   презентирају   на   систематски   и   озбиљан   начин.   Добра
обавештеност   грађана   важна   је   за   успех   европске   интеграције   Србије   као   и   висока

подршка, а добро осмишљена стратегија комуникације у овој области има шансе да
значајно допринесе брзој и адекватној интеграцији наше земље у ЕУ.

1.4. Хипотезе истраживања

Генерална хипотеза рада:



Последице приступања Србије Европској унији и пружање помоћи од стране
Европске уније за даљи напредак и развој, кроз различите финансијске
инстументе.

Разрађујуће (помоћне) хипотезе:



Европска унија има снажне финансијске инструменте (вишекорисничка IPA,
национална IPA, програми ЕУ, структурни фондови, кохезиони фондови) који јој
омогућавају да спроводи своју мисију и циљеве.



Европска унија је најзначајнији партнер Републике Србије у процесу
демократских, социјалних и економских реформи земље.

1.5. Методе истраживања

Узимајући   у   обзир   специфичности   предмета   истраживања   користили   смо   различите
методе     како   би   задовољили   основне   методолошке   захтеве.   У   циљу   задовољења
основних   методолошких   захтева   (објективности,   поузданости,   општости   и
систематичности) коришћене су следеће методе истраживања:



Аналитичке основне методе: метода анализе и метода дедукције.



Синтетичке основне методе: синтеза, конкретизација, генерализација и
индикација.



Општенаучне методе: хипотетичко-дедуктивна метода.

Од техника за прикупљање података коришћен је избор и селекција доступне
литературе и Интернет извора, као и интервју и студија случаја.

Применом наведених метода истраживања постиже се остварење општег, научног и
друштвеног циља истраживања.

ЛИТЕРАТУРА

(1) Васић С., Марјановић В. (2003):

Изазови европских интеграција и стратегија

развоја Србије и Црне Горе

, Београд.

(2) Влада Републике Србије (2012):

Национална стратегија Србије за

приступљање Србије Европској унији,

Канцеларија за придруживање Европској

унији, Београд.

(3) Ђурић Кузмановић, Т. (2008):

Пословно окружење,

Нови Сад.

(4) EU Single Market (2007)

: Fewer barriers, more opportunities.

European Commission.

Retrieved, Activities of the European Union: Internal Market.

(5) Џомбић, И. (2010):

Европска унија – прошлост, садашњост, будућност,

Friedrich-Ebert-Stiftung, Сарајево.

II ЕВРОПСКА УНИЈА

Европска унија (скраћено: ЕУ) је међувладина и наднационална унија (заједница)
двадесет седам европских држава. Унија своје корене води од Европско економске
заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада
се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу
моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији
(више познатим под именом Мастрихтски уговор) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су
постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених 50-
их година двадесетог века.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у
свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала.

Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у
области   рибарства   и   регионалног   развоја.   Европска   унија   је   1999.   увела   заједничку
валуту   евро,   коју   је   до   сада   усвојило   13   држава   чланица.  Политичке   активности
Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске
политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима
држава-чланица   је   укинута   Шенгенским   споразумом.   У   зависности   од   развијености
сваке   земље   понаособ,   организација   Европске   уније   се   разликује   у   различитим
областима. ЕУ је дефинисана као:



федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити
животне средине;



конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача,
унутрашњој политици и као



међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива
је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети
(усвојеној од стране 12 чланица), заједничкој пољопривредној политици и
заједничкој политици у сфери рибарства.

Са   скоро   500   милиона   становника   Европска   унија   има   31%   удела   у   светском
номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007. Унија
представља   своје   чланице   у   Светској   трговинској   организацији   и   посматрач   је   на
самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО
пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент,
Савет   Европске   уније,   Европски   савет,   Европски   суд   правде   и   Европска   централна
банка.   Грађани   Европске   уније   своје   представнике   у   Европском   парламенту   бирају
сваких 5 година.

2.1. Статус Европске уније

Европска унија је најмоћнија регионална организација која тренутно у свету постоји.

Као што се из претходног може видети, у неким областима где су државе чланице свој
суверинитет препустиле Европској унији, може се рећи да је Европска унија федерација
или конфедерација. Унија нема право да премести додатна овлашћења других чланица
на себе без допуштења одређене чланице. Исто тако, одређени број чланица руководи
самостално својим политикама од националног интереса, као што су инострани
послови, одбрана, валута.

EU Single Market (2007)

: Fewer barriers, more opportunities.

European Commission. Retrieved, Activities of the

European Union: Internal Market.

Ђурић Кузмановић, Т. (2008):

Пословно окружење,

Нови Сад., стр. 154.