МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за пословну економију - Ваљево
ПОСЛОВНА КУЛТУРА АМЕРИКЕ
семинарски рад
Предмет:
Интеркултурни менаџмент
Ментор:
Др Михајло Рабреновић
Студенти:
Наташа Ђурић Ф 285/09 - III
Ненад Пешић Ф 009/07
март, 2011. године
САДРЖАЈ
Семинарски рад Пословна култура Америке
1. УВОД.........................................................................................................................3
1.1. Кроз историју Америке.............................................................................3
2. ПОСЛОВНА КУЛТУРА АМЕРИКЕ......................................................................6
2.1. Америчка бизнис култура.........................................................................7
2.2. Процеси интересовања за пословну културу организација..................9
2.3. Култура као важан чинилац организација Америке............................10
2.4. Фазе развоја концепта културе организација.......................................11
3. АМЕРИЧКИ МЕНАЏМЕНТ.................................................................................14
3.1. Уникултурни преглед развоја менаџмента...........................................14
3.2. Привид економског пада........................................................................16
3.3. Амерички менаџмент на крају XX века................................................17
3.4. Систематичност.......................................................................................19
3.5. Проактивност...........................................................................................20
4. САРАДЊА СРБИЈЕ И АМЕРИКЕ.......................................................................22
4.1. Преглед економске сарадње Србије и Латинске Америке..................23
4.2. Финансијска помоћ САД Републици Србији.......................................25
5. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................27
6. ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................28
7. ПОПИС ТАБЕЛА И СЛИКА................................................................................29
1. УВОД
- 2 -
Семинарски рад Пословна култура Америке
познали познати под називом Индијанци, односно амерички домороци. Све до
краја 1400-их они нису имали никаквих документираних контаката с културама
и народима из других крајева света, те су се развијали самостално. Након
периода открића од стране разних европских морепловаца од краја 15. до 17.
века, државе као што су Шпанија, Португал, Холандија, Енглеска, Француска и
Шведска су почеле установљавати колоније у Новом свету. Први Европљанин
који је ступио на тло данашњих САД био је Кристофор Колумбо када је 1493.
открио Порторико. С Европљанима су у Америку дошли коњи, говеда и свиње
које ће у потпуности изменити еколошку и економску равнотежу Новог света.
Када је оружани сукоб избио 1775. године, колонисти су се испочетка
само намеравали ослободити пореза. Међутим, радикална фракција на челу с
Тхомасом Јефферсоном, инспирирана просветитељским идеалима, је закључила
да се америчке колоније могу трајно решити неправде из матице земље једино
ако постану потпуно независне. Те замисли су свој израз нашле на Другом
континенталном конгресу у Пхиладелпхији где је 4.7. 1776. донесена знаменита
Декларација независности САД. Њиме се тринаест колонија прогласило
независним од Велике Британије и склопило ад хоц савез који ће бити познат
као Сједињене Америчке Државе.
Амерички рат за независност младе нације није ишао добро по колонисте
све до победе над британском војском у битци код Саратоге 1777. године. То је
потакло Француску да призна америчку независност и 1778. године отворено
помаже америчке колонисте с новцем, оружјем и експедиционим корпусом.
Касније су се Француској прикључиле Шпанија (1779) и Низоземска (1780).
Суочена с коалицијом европских сила, Британија се врло брзо нашла
исцрпљена, а демократске идеје колониста су изазивале симпатије код
либералне британске јавности и политичара. Коначни је ударац дошао када су
француске и америчке снаге 1781. у битци код Yорктоwна натерале велику
британску војску под Лорда Цорнwаллиса на предају. Следеће је године
потписано примирје, а 1783. у Паризу мировни уговор којим је Британија
признала независност САД.
Завршетак рата је, пак, у многим колонијама - чије су привреде
профитирале од рата - довео до нагле економске кризе, али и бујања
незадовољства, па и оружаних побуна. Истовремено се показало како
конфедерално уређење тринаест колонија није ефикасно, те су се јавиле идеје
како би се требао створити ново, чвршће уређење. Те су идеје формулиране у
знаменитим
Федералистичким списима
, а усвојене су на Уставној конвенцији у
Пхиладелпхији 1787. када је одлучено да САД постану федерација те донесен
Устав, који је и данас на снази. Први федерални органи темељени на Уставу су
почели с радом у пролеће 1789.
Прве деценије постојања САД као федералне државе је означила
територијална експанзија у Северној Америци којој су погодовали разни
фактори, као што је слаба насељеност тих простора, односно и слабост или
незаинтересираност европских колонијалних сила да над њима одржавају
суверенитет. На самом почетку том је процесу изузетно допринијела француска
револуција, односно ратови који су је изазвали у Европи, те тиме ресурсе и
пажњу тамошњих сила скренуле са Северне Америке. У самим САД је
- 4 -
Семинарски рад Пословна култура Америке
француска револуција изазвала поделу између радикалних ветерана револуције
који су подржавали Француску те конзервативаца који су држали да након
изборене независност нема смисла кварити односе с Великом Британијом.
Крајем 1790-их су превагу имали конзервативци што је довело до краткотрајног
поморског рата с револуционарном Француском (1798-1800). Међутим, након
1800. превагу поновно добијају Јефферсонови радикали организирани у
Демократско-републиканску странку.
То је довело до поступно кварења односа с Британијом и поновног
приближавања Француској, која је, пак, 1803. године знаменитом продајом
Лоуисиане проширила територију САД све до Стењака. Године 1812. су САД,
користећи заузетост Британије наполеонским ратовима, покушале освојити
Канаду. Тај покушај није успео и резултирао је англо-америчким ратом након
кога су цементиране предратне границе.
Иако међу силама победницама, Шпанија је била тако исцрпљена наполеонским
ратовима да након њиховог завршетка није била у стању држати под контролом
свог колонијални империји у Америкама, где се такође јављају покрети за
независност. Године 1819. је Шпанија тако предала САД Флориду, а нешто
касније је на западним границама континенталних САД Нову Шпанију заменио
независни Мексико.
Америчкој територијалној експанзији је у том периоду снажан постицај
дала чињеница да су САД још увек биле претежно рурална и на пољопривреду
оријентирана нација, као и да је миграција на слабо насељени, а ресурсима
богати Запад служила као испушни вентил за социјално незадовољство. Глад за
новом земљом је био разлог све учесталијих сукоба с индијанским племенима,
као и насилног протеривања Индијанаца на подручја западно од реке
Миссиссиппи 1830. године. Део америчких колониста се почео насељавати и на
простор под номиналном мексичком влашћу, укључујући подручје данашњег
Тексаса. Године 1836. су тамошњи насељеници отпочели побуну против
Мексика, и након кратког рата прогласили независну Републику Тексас.
Ширење САД на Запад, које се од 1845. године везано уз идеолошки концепт
Манифестне судбине
, је ипак с временом морало довести до сукоба са суседним
државама. У случају Британског империја, који је био на врхунцу снаге,
територијална присезања на пацифичку обалу су решена 1846. компромисом. У
случају Мексика је приступање Тексаса САД довело до америчко-мексичког
рата (1846-1847). Америчке снаге су поразиле Мексико и присилиле га да
Мировним уговором у Гуаделупе Хидалгоу преда 42 % територија, укључујући
Калифорнију.
2
2. ПОСЛОВНА КУЛТУРА АМЕРИКЕ
2
Интернет извор:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Sjedinjene_Ameri%C4%8Dke_Dr%C5%BEave
(преузето 10. 03. 2011. године)
- 5 -
Семинарски рад Пословна култура Америке
Пословни доручак у САД је већ око 6,30 ујутру. Ако је пословни
састанак уз ручак, пре предјела се може поразговарати о темама као што су
спорт, музика, биоскоп или књиге и то посебно о онима које су тренутно
бестселер. Европа је за Американце својеврсна егзотика, тако да не можете
погрешити ако причате о европским земљама и њиховим културама. Иако је то
мало неуобичајено за наше пословно поднебље, с Американцима можете
разговарати о висини њихове плате. Та им је тема, баш као и све остале које
су повезане са новцем, врло интересантна. Теме које треба избегавати су
политика, религија и све остало што може имати било какве негативне
конотације. Кад стигне предјело, прилика је да се започне разговор о послу.
Није пожељно дуго задржавање на детаљима, јер амерички пословни
партнери очекују брзе и конкретне информације. Након ручка,
давање напојнице (типпинг) је толико уобичајено да се чак даје и ако услуга
није била на очекиваном нивоу, јер Американци то сматрају – питањем културе.
Она износи од 15 до 20 посто на сваки рачун у ресторану.
Бизнис културу америчког друштва недвосмислено одликује снажан
хијерархијски однос у компанијама. Председник се налази на узвишењу (као
свештеник код олтара), а груписани извршни директори у нивоу ниже (као
послушни верници). Ту се јасно види утицај протестантске етике, која је, у
овом случају – протестантска радна етика. Индивидуализам, као
карактеристика америчког менаџмента, указује да радник (запослени) не жели
помоћ својих колега, а нерадо (или никако) је не пружа другима. Жели да
потврди своје способности кроз самостално решавање проблема.
5
Тежња ка брзој каријери почиње још у студентским, или
средњошколским данима. Одабирањем добре школе или факултета, појединац
се припрема да, у самом старту, заузме добре позиције у компанији.
Специјализација је оно чему теже млади амерички бизнисмени. Желе да се
непрекидно доказују у једној области пословања и да, по томе, постану
познати, признати и тражени. Они мењају компанију, неки пут сваке
две-три године, али остају у истом подручју рада.
Изражени лични интереси нису у колизији са интересима компаније.
Појединац ставља своје интересе изнад интереса компаније, али у мери која не
штети компанији и њеном пословању. Превага материјалне мотивације над
моралном истиче, још једном, индивидуализам у односу на колективизам.
Поштовање хијерархије у процесу одлучивања има за последицу да се за
пословодне позиције бирају људи који су прошли веома оштру селекциону
процедуру. Претпоставља се да су они најбољи и њиховим одлукама се
(углавном) безрезервно верује. Ово указује и на високу централизацију
одлучивања. С друге стране, поштовање хијерархије од стране подређених
радника (који теже напредовању) је разумљиво. Наиме, они ће то исто
очекивати од својих потчињених уколико се једног дана домогну неке од
кључних позиција у компанији. Према најновијем истраживању америчке
компаније Харрис Интераkтиве, чак 33 одсто запослених Американаца не
5
Интернет извор:
http://www.myusabusiness.com/content.html?id=2005
(преузето: 12. 03. 2011.
године)
- 7 -
