Poslovno pravo

1. POJAM UGOVORA O PRODAJI.
Ugovor o prodaji u medjunarodnom poslovanju, predstavlja osnovni instrument kojim se regulisu odnosi povodom razmene roba i novca izmedju subjekata razlicite nacionalnosti.
U ekonomskom smislu ovaj ugovor predstavlja pravni posao u okviru koga se vrsi razmena robe za novac, i normativno je uredjen i stavlja pod zastitu drzave pomenutu razmenu robe i novca. Istovremeno vrsi se i razme¬na vlasnickih prava na robi, koja prelaze sa prodavca na kupca.
Zavisno od vrste roba koje su predmet ugovora moguce je izvrsiti razlicite klasifikacije ove vrste ugovora i uocava se osnovna podela na prodaju pokretnih stvari i prodaju nepokretnih stvari. Ovde je rec o objek¬tivnom kriterijumu kod utvrdjivanja vrste ugovora. Moguce je izvrsiti podelu ovih ugovora i prema subjektivnom kriterijumu zavisno od subjekata koji ucestvuju u njegovom zakljucivanju i izvrsenju pa saglasno tome razlikuje¬mo podelu ugovora na gradjansko-pravne ugovore, ugovore domaceg poslovnog prava i konacno ugovore o prodaji medjunarodnog poslovnog prava
Uocava se da postoji razlika izmedju ugovora o prodaji domaceg poslovnog prava i medjunarodnog poslovnog prava polazeci pre svega od subjekata ugovora i njegovih objekata odnosno prava i obaveza koji iz njega proisticu. U nacinu odredjivanja i izbora elemenata inostranosti kod ugovora o medjunarodnoj prodaji formirale su se tri koncepcije: subjektivna, objek¬tivna i mesovita. Prema subjektivnoj teoriji ugovor o prodaji je medjunarodni ako u trenutku zakljucenja ugovora stranke pripadaju razlicitim pravnim siste¬mima. Prema objektivnoj teoriji medjunarodni karakter posla je uslovljen cinjenicom da li u zakljucenju ili izvrsenju ugovora postoji “dodir teritorija pod raznim suverenitetima”.m Mesovita teorija polazi od jednog kriterijuma – najcesce subjektivnog kao dominantnog a njegove negativne posledice se koriguju primenom drugih kriterijuma.

2. IZVORI PRAVA KOJIM SE REGULISE UGOVOR O PRODAJI.
Ugovor o prodaji u medjunarodnom poslovnom pravu crpi razlicite izvore pravnog regulisanja koji se mogu podeliti na: medjunarodne, izvore domaceg poslov¬nog prava, sopstvene izvore medjunarodnog poslovnog prava.
Osnovni pravni okvir-za reguliranje prodaje u medjunarodnom poslo¬vanju postavlja medjunarodno javno pravo. Kada je rec o ovom izvoru pravnog regulisanja prodaje u medjunarodnim odnosima na prvom mestu je Konvencija o pravu koja se primenjuje na prelaz svojine u slucaju medjuna¬rodne prodaje telesnih pokretnih stvari. Ovom Konvencijom regulisana su nekolika pitanja znacajna za uredjivanje odnosa prilikom prodaje i to: momenat do kada prodavac ima pravo na plodove prodate stvari; trenutak do koga prodavac snosi rizike prilikom prodate stvari; momenat do koga prodavac ima pravo zahtevati naknadu stete koju je pretrpela stvar; i vređnost klauzule o rezerviranju prava vlasnistva u korist prodavca. Drugi akt znacajan za uredjivanje ovih odnosa je Konvencija o nadleznosti ugovorenog suda u slucaju medjunarodne prodaje telesnih pokretnih stvari.