Poslovno pravo

POSLOVNO PRAVO

*POJAM, IZVORI I SUBJEKTI POSLOVNOG PRAVA*

Poslovno pravo je skup pravnih normi kojima se uređuje pravni položaj privrednih subjekata i njihovi međusobni odnosi u vezi sa prometom robe i vršenjem privrednih usluga.

Osnovni i najvažniji izvori poslovnog prava su:
1. Ustav (po pravnoj snazi)
2. Zakon (deli se na imperativne i dispozitivne norme)
3. Podzakonski akti (uredbe, nerebde, odluke, pravilnici)
4. Sudska praksa (ekropskokontinentalni – Civil law – osnovni izvor prava je zakon, anglosaksonski – Common law – osnovni izvor prava je sudska praksa)
Autonomni izvori prava:
1. Običaji
2. Uzanse (opšte (za promet robom) i posebne)
3. Opšti uslovi poslovanja
4. Tipski (formirani) ugovori
5. Trgovačke klauzule i termini

Najvažniji izvor prava za pravo privrednih subjekata u Republici Srbiji je Zakon o privrednim društvima iz 2011.

Subjekti poslovnog prava su:
1. Privredna društva – koja se dele na 4 tipa:
a. Ortačko društvo
b. Komanditno društvo
c. Društvo sa ograničenom odgovornošću
d. Akcionarsko društvo
Prva dva spadaju u društva lica, a druga dva u društva kapitala.
2. Preduzetnici
Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnikom se smatra i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima, ako je tim propisima tako određeno. Individualni poljoprivrednik se ne smatra preduzetnikom.
Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži: ime i prezime ’’preduzetnika’’, opis pretežne delatnosti, oznaku ’’preduzetnik’’ ili ’’pr’’ i sedište i adresu. Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu.
Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene uključujući i stare i umetničke zanate, i poslove domaće radinosti.
Preduzetnik prestaje sa obavljanje delatnosi i briše se iz registra u slučaju:
• Odjave
• U slučaju smrti ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti
• Ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine
• Isteka vremena ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme
• Izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjenja uslova za obavljanje te delatnosti
• Promene pravne forme u pravnu formu privrednog društva
• Stečaja i likvidacije
3. Preduzeća – postoje:
a. Društveno preduzeće – u procesu privatizacije definitivno prestaje da postoji
b. Javna preduzeća – su preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, a koje osniva država, odnosno jedinica lokalne samouprave. Položaj javnih preduzeća je danas uređen Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od zajedničkog interesa iz 2012.
4. Ostali privredni subjekti
a. Banke (u obliku akcionarkog društva)
b. Berze (u obliku akcionarskog društva i društva sa ograničenom odgovornošću)
c. Osiguravajuće organizacije (u obliku akcionarskog društva za osiguranje, javnog društva za osiguranje, društva za uzajamno osiguranje, sopstvenog društva za osiguranje, mešovitog društva za osiguranje i društvo sa ograničenom odgovornošću).

*PRIVREDNO DRUŠTVO*

Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

Karakteristike privrednog društva:
1. Privatnopravni karakter
2. Zajednica lica (izuzetak su jednopersonalna društva tj. društvo jednog lica, koje poseduje sve akcije ili ceo udeo tog društva)
3. Pravni subjektivitet:
a. Pravna sposobnost je sposobnost lica kao subjekta prava da bude nosilac prava i obaveza (fizička lica stiču je rođenjem, a pravna na različite načina – upisom u registar).
b. Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojim postupcima stiče i otuđuje prava i obaveze tj. da raspolaže njima.
4. Ugovorni način nastanka
5. Određenost delatnosti
6. Dobit kao cilj

Vrste privrednih društava:
1. Društva lica – odlikuju:
a. Lična vezanost članova
b. Princip jednoglasnosti odlučivanja
c. Poslovođenje i zastupanje od strane svih članova
d. Članovi odgovaraju za obaveze društva neograničeno i solidarno.
2. Društva kapitala – odlikuju:
a. Značajan prikupljeni kapital a ne lična svojstva (osnovni kapital)
b. Odlučuje se po većinskom principu
c. Upravljanje društvom može biti povereno i licima koja nisu članovi (trećim licima)
d. Članovi ne odgovaraju za obaveze društva svojom ličnom imovinom, već samo do visine svojih uloga

Pravne forme privrednih društava:
1. Ortačko društvo (OD)
2. Komanditno društvo (KD)
3. Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
4. Akcionarko društvo (AD)

*OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA*

Osnivači su fizička i pravna lica, domaća i strana.

Akti za osnivanje privrednog društva su:
1. OSNIVAČKI AKT
Karakter osnivačkog akta zavisi od broja osnivača. Osnivački akt društva ima dve forme:
a) Ugovor o osnivanju – kada društvo osniva više lica (OD, KD, DOO, AD)
b) Odluka o osnivanju – kada društvo osniva jedan osnivač (DOO, AD)
Osnivački akt mora biti sačinjen u pisanoj formi, a potpisi osnivanja overavaju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa.
Svaki osnivački akt mora imati zakonom potpisanu sadržinu.
Osnivački akt OD, KD, DOO se menja i dopunjava odlukom ortaka, komanditora i komplementara, odnosno skupštine DOO.
Osnivački akt AD se ne menja i ne dopunjava.
2. STATUT – javlja se samo u akcionarskom društvu:
a. Uređuje se upravljanje društvom i druga pitanja
b. Prvi statut donose akcionari
c. Sastavlja se u pisanoj formi i registruje
d. Menja se odlukom skupštine akcionara
U slučaju nesaglasnosti osnivačkog akta i statuta AD, primat ima statut društva.
3. UGOVORI ČLANOVA U VEZI SA DRUŠTVOM – njima se regulišu pre svega odnosi između članova:
a. Ugovor ortaka
b. Ugovor članova (KD i DOO)
c. Ugovor akcionara
Ugovori članova u vezi sa društvom zaključuju se u pisanoj formi, ali se ne registruju.
U slučaju nesaglasnosti osnivačkog akta i ugovora članova u vezi sa društvom prednost imaju odredbe osnivačkog akta.
Preddruštvo – Privredno društvo osniva se aktom o osnivanju, ali pravni subjektivitet stiče tek trenutkom upisa u registar. Tim trenutkom ono postaje pravno lice sa pravnom i poslovnom sposobnošću, u skladu sa zakonom i aktom o osnivanju.
Stanje preddruštva postoji u vremenskom periodu od trenutka zaključivanja ugovora o osnivanju, odnosno donošenja odluke o osnivanju, do upisa u registar.

*INDIVIDUALNA OBELEŽJA PRIVREDNOG DRUŠTVA*

DELATNOST
Svako privredno društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene.
U pogledu vršenja delatnosti važi princip slobodnog izbora delatnosti od strane samog privrednog društva.
Sloboda izbora delatnosti podrazumeva i pravo preduzeća da svoju delatnost promeni. Moguće je razlikovati tri tipa promene: proširenje, sužavanje i potpuna izmena delatnosti.
Bliže preciziranje privrednih delatnosti regulisano Zakonom o klasifikaciji delatnosti iz 2009 godine (četvorocifrena šifra i tekstualni opis).
Da bi društvo moglo vršiti jednu ili više delatnosti, neophodno je da ispunjava uslove za vršenje svake od tih delatnosti. Uslovi za obavljanje delatnosti mogu se podeliti na:
 Opšte zakonske uslove: prostor, tehnička opremljenost, zaštita na radu, zaštita i unapređivanje čovekove sredine.
 Posebni uslovi odnose se na: stručnu spremu radnika, poslovne prostorije, posebne tehničke uslove, posebne mere zaštite od opasnih materijala itd.

SEDIŠTE
Sedište poslovnog društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem društva, i koje je kao takvo određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.
Ogranak (filijala) privrednog društva nema sedište, ali ima mesto poslovanja.
Privredno društvo može da promeni sedište, i to se upisuje u registar.
Pravni značaj sedišta:
• Dostavljanje se vrši na adresu sedišta
• Sednice skupštine DOO i AD odražavaju se po pravilu u sedištu
• Mesto ispunjenja ugovora nekada se određuje spram sedišta dužnika ili poverioca…

POSLOVNO IME
Poslovno ime je ime pod kojim privredno društvo posluje.
Poslovno ime obavezno sadrži:
• Naziv
• Pravnu formu (OD, KD, DOO, AD)
• Mesto u kom je sedište društva
• U ’’likvidaciji’’, u ’’stečaju’’
*Delatnost nije deo poslovnog imena!
Privredno društvo može imati i skraćeno poslovno ime. Poslovno ime mora biti na srpskom jeziku (latinica ili ćerilica), i izuzetno na stranom jeziku.
Korišćenje naziva Republike Srbije ili njene teritorijalne jedinice moguće je samo uz prethodnu saglasnost nadležnog organa.
Poslovno ime takođe može imati i naziv strane države ili međunarodne organizacije.
Lično ime fizičkog lica u poslovnom imenu može biti samo uz saglasnost. Ako je lice umrlo, saglasnost daju naslednici.
Zaštita poslovnog imena:
1. Po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR) – APR je dužan da vodi računa o tome da u svoj registar ne upiše dva ista ili slična poslovna imena dva privredna društva i/ili preduzetnika koji obavljaju istu ili srodnu pretežnu delatnost. U ovom slučaju APR ponačelu vremenskog prioriteta daje prednost privrednom društvu koje je ranije prijavilo poslovno ime (prvi u vremenu, prvi u pravu).
2. Po osnovu zahteva zainteresovanog lica – Svaki privredni subjekat ima opravdan interes za zaštitu svog poslovnog imena:
a. Naziv drugog privrednog subjekta istovetan njegovom nazivu
b. Naziv drugog privrednog subjekta toliko sličan da može da izazove zabludu o njegovom identitetu.
c. Zainteresovano lice može tužbom protiv društva koje vrši tu povredu zahtevati:
– promenu naziva društva prekršioca i/ili
– nakandu nastale štete.
3. Po osnovu propisa o nelojalnoj konkurenciji i zaštiti intelektualne svojine:
a. Po osnovu nelojalne konkurencije
b. Po osnovu intelektualne svojine (u slučaju da se poslovno ime koristi kao robni ili uslužni znak (žig)).
4. Krivičnopravna zaštita – u pravu Srbije postoji krivično delo ’’neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i drugih posebnih oznaka robe i usluga’’.