Odlomak

Uvod

Istok i Zapad oduvek su predstavljali dva različita kulturološka sveta. Naravno sa sve većom sposobnošću putovanja polako su jedni od drugih učili i saznavali nove kulturološke dogme. Ipak jasno se može napraviti raulika između ova dva kulturolška sistema, a naročito ako govorimo o Japanu kao najizolovanijoj zemlji dalekog istoka i Kini kao najstarijoj civilizovanoj državi na svetu.
Jedna od vanih odlika pozorišta dalekog istoka jesu lutkarska pozorišta, koja su za razliku od evropskog zabavnog karaktera, dramaturški veoma cenjena i predstavljaju jednu od najcenjenih i najzahtevnih umetničkih formi. Banraku je t Japansko tradicionalno lutkarsko pozorište. Ovaj vid pozorišne umetnosti nastao je u XVII veku i prenošena je kao oblik prepričavanja sa kolena na koleno. Danas je priznato u čitavom svetu.
Kineski teatar senki je takođe svojstven samo pozorištima dalekog istoka.  Dvodimenzionalne figure od papira ili kože, sa sitnim detaljima poput čipke, pokreću se štapićima ili polugama iza providnog tj. belog paravana. Iza lutkara je neki izvor svetlosti i tako se stvara ubedljiva iluzija kretanja.
No drama predstvalja tradicionalno japansko pozoriše u kojem dominira  nagoveštaj, sugestija i simbolika.  Sastoji se od laganih plesova, pokreta  i mimike gde svaki pokret ili kretnja ima svoje značanje. Iz No drame izdvaja se novi vid pozorišne umetnosti Kabuki koji postaje najznačajniji pozorišni pravac u Japanu. Oslikava političko i drštveno stanje tadašnjeg Japana u kao i u No drami, prisutan je snažan dramski pristup, naglašenom simbolizma i minimalizma, koji manifestuje samo u Aziji.

    1. Kultura

Reč kultura potiče iz latinskog jezika,od glagola colere(colo,colui,cultum),koji je značio gakiti, negovati, obrađivati. Izvorno, cultura se odnosila na gajenje bilja i uzgoj domaćih životinja:cultus agri ili cultura agri znači obrađivanje polja. I danas se u mnogim jezicima,pa ponekad i u našem, poljoprivreda naziva agrikultura. Ali, još i pre nastanka samog termina,o kulturi razmišljaju grčki filozofi sofisti, u 5.veku pre nove ere, kada je u Atini i drugim grčkim polisima cvetao bogat kulturni i materijalni život. Čovek,k ao biće kulture, postaje centralna tema njihovog proučavanja. Na osnovu ovih reči „ Čovek je mera svih stvari“ ,vidimo njihova shvatanja. Sam termin kultura, blizak sadašnjem smislu ,nalazimo prvi put kod rimskog pisca Cicerona, u I veku pre nove ere. Ciceron ima u vidu kulturu kao negovanje ljudske duše.
Glagol colere nosio je i druga značenja,izmedju ostalog: poštovati,obožavati. S toga je s pojmom kulture u prošlosti bio povezan i kult(latinski cultus). U skoro svim drevnim  kulturama postojala su dva osnovna kulta : kult prirode i kult predaka. Od trećeg značenja glagole colere – nastanjivati- nastale su reči kolon, kolonija, kasnije i kolonizacija.
U evropske jezike reč kultura ulazi između 14. I 16.veka. Međutim, tek u razdoblju prosvetiteljstva i romantizma,taj pojam dobija svoje današnje značenje. Prosvetitelji su naglašavali čovekov razum i sposobnost učenja,osobine koje ga razlikuju od životinja. Kultura tako postaje suprotnost prirodi. Za prosvetitelje kultura izražava ideje napretka, obrazovanja, napredovanje čovekove slobode, ukratko – razvoj čovečanstva, što je bila srž prosvetiteljske misli. Romantizam se ,s druge strane, pobunio protiv svođenja čoveka samo na razum, a ljudskih dostignuća na nauku i tehniku; ovaj filozofski i umetnički pokret je u čoveku pre svea cenio maštu,osećanja i strasti, a u kulturi je isticao stvaralački impuls,jedinstvenost i neponovljivost umetničkog dela. Nemački filozof povezuje kulturu s nacionalnim identitetom, tvrdeći da je kultura izraz duha naroda. Romantičari su različitost shvatali kao bogatstvo čovečanstva, a kulturne osobenosti naroda naglašavali su ne zato da bi podsticali neprijateljstvo među njima,već zato da bi svaki narod dobio priliku da izrazi ono što je u njemu najbolje i tako doprinese skladnom šarenilu opštečovečanske porodice,k ako se govorilo.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese