Pravo na pristup sudu i pošteno suđenje

1. Nezavisnost i nepristrasnost sudstva

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim garancijama ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.
Elementi vladavine prava:
• materijalna (supstancijalna) ograničenja vlasti – u današnjem svetu se to čini ustavom, kao najvišim pravnim aktom (u Engleskoj ustavnim konvencijama), ali i međunarodnopravnim instrumentima ;
• odgovarajuća svojstva zakona, kao najvažnijih akata vlasti – opštost, određenost, jasnost, postojanost, unutrašnja moralna vrednost (pravednost);
• institucionalna i procesna garancija slobode:
1. nezavisnost sudstva (dve dimenzije: institucionalna i personalna – Nezavisnost suda kao institucije se ogleda u njegovoj samostalnosti prema organima zakonodavne i izvršne vlasti, kao i prema pojedincima, političkim partijama, drugim organizacijama i različitim interesnim grupama u društvu. Nezavisnost sudija kao ličnosti ogleda se u njihovoj slobodi da donose nepristrasne odluke na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ograničenja, uticaja, podsticaja, pritisaka, posrednih ili neposrednih intervencija, ma od koga ili iz bilo kojih razloga. Stoga je neophodna nepokretnost i stalnost sudijskog poziva);
2. zabrana donošenja retroaktivnih zakona (ex post facto);
3. habeas corpus jemstva, kojima se štiti lična sloboda i sprečava samovoljno hapšenje i zatvaranje;
4. odgovarajući pravni postupak (due process of law), podrazumeva postojanje pravila o nepristrasnom i pravičnom postupku koji omogućava rešenje nastalog spora, uz istovremena pouzdana jemstva pravne sigurnosti i individualne slobode;
5. podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Savremeno pravo o ljudskim pravima polazi od toga da o stvarnom uživanju ljudskih prava mogu najbolje da prosuđuju nezavisni i nepristrasni sudovi. Uloga suda je posebno važna ako prava pojedinca ugrožava sama država, tj. izvršna vlast. Danas vlada uverenje da bez podele vlasti nema efikasne zaštite ljudskih prava.
Načelo pristupa sudu i ispravnosti suđenja je posebno razvijeno u anglosaksonskom pravu.
Takozvane ‘’socijalističke zemlje’’ su počivale na načelu jedinstva zakonodavne, izvršne i sudske vlasti i upravo zbog toga su imale teškoće sa nezavisnošću sudova. Izradom medjunarodnih instrumenata, ove zemlje su načelo nezavisnosti sudova pokušale da zamene principom ‘’demokretičnosti’’ sudova, ali je i tu izostao uspeh jer je to podrazumevalo biranje sudija kao na izborima, a to je svakako umanjilo nezavisnost jer su sudovi postali podložni promenama političkih raspoloženja.
Nije svaka ustanova koja se zove ‘’sud’’ dostojna toga imena. Lako je utvrditi da li je sud nenadležan, ali procena njegove nezavisnosti i nepristrasnosti je jako teška.