Pravo privatnisti i informacione tehnologije

UVOD

Nove informacione tehnologije koristimo za uspešnije i kvalitetnije obavaljanje poslova. Internet se koristi za prikupljanje informacija, razna istraživanja, finansije i korespondenciju. Milioni ljudi koriste Internet kao sastavni deo elektronske komunikacije i trgovine. Internet kao produkt novih informacionih tehnologija sustinski menja način rada i komuniciranja u svim oblastima zivota. Internet daje svakome mogućnost da ima svoj website, jednaku mogućnost na objavljivanje teksta.
Internet je mreža svih kompjuterskih mreža.Globalni elektronski komunikacioni sistem međusobno povezanih računarskih mreža i uređaja, namenjen razmeni svih vrsta informacija.Dokumenti koji se odnose na koncepte, procedure umrežavanja, protokole, interfejse i metode identifikacije u okviru Interneta nazivaju se Internet standardima. Samo ime Internet dolazi od pojma među mreža (”inter-networking”) gde su više kompjuterskih mreža povezane zajedno.
Biznis arena, elektronska pošta (e-mail), transfer fajlova i čatovanje (chat rooms) odvijaju se putem Interneta, dok se trgovina i pouzdani protok informacija odvija posredsvom globalne svetske mreže (World Wide Web – www).
Svaka država pokušava da zakonima i podzakonskim aktima reguliše ponašanje na Internetu a koji ne može da se ograniči na državne granice. Nacionalne vlade ne mogu da obuzdaju mogućnosti sajber prostora, baš zbog prirode globalne tehnologija. Zbog neverovatne lakoće kojom se digitalni materijal može kopirati i slati.AKTA je sporazum koji bi trebalo da zaštiti autore od takvog kopiranja pisanog materijala, muzike, grafičkih dela, softvera. Međutim, postoji i mišljenje da javnost treba da slobodno raspolaže ovakvim sadržajima, na isti način na koji je tradicionalno raspolagala kopijama knjiga, muzike i ostalih autorskih dela.
Korisnicima Interneta je, zbog njegovog multinacionalnog karaktera, omogućeno da izbegnu primenu propisa koji im ne odgovaraju.Tačnije, veb-sajt lako može biti smešten van jurisdikcije granica države i tako ne bude limitiran njenim zakonima.

PRAVO PRIVATNOSTI U CYBER PROSTORU

Istorija nas uči da mnogi veliki pomaci nastaju gotovo spontano i iz težnje da se postigne nešto drugo. U teoriji se ističe da se često se događa da velika dostignuća uveliko nadmaše ideje, namere i očekivanja njihovih tvoraca, a ponekad dovedu i do neželjenih posledica. Isto kao što je nemoguće unapred utvrditi koliko će nova tehnologija nekome unaprediti i olakšati rad, ne može se unapred znati da li će i koliko će mu otežati i zagorčati život.
Internet je zasigurno jedno od takvih dostignuća, jer je teško verovati da je iko od njegovih idejnih začetnika i tvoraca mogao i naslutiti kako će samo tri decenije od njegovog nastanka poprimiti takve razmere i nuditi sve one usluge kojima se svakodnevno koristimo. Koristi i prednosti te tehnologije uočili su mnogi, kao i njegovu dvojaku ulogu: istovremeno je medijum za interaktivnu komunikaciju i mesto za prikupljanje i prezentaciju najrazličitijih sadržaja. U tom smislu se opravdano smatra da “mogućnost Interneta da postane osnovna infrastruktura i medijum globalnog informacionog društva počiva na činjenici da prevazilazi nacionalne granice suverenih država i kontrolu i dominantni uticaj njihovih vlasti”.
Karakteristike Interneta – globalnost, otvorenost, dostupnost, decentralizovanost i nezavisnost od posebne infrastrukture – čine ga jedinstvenim i bitno drugačijim od drugih. Međutim, istovremeno, kao i svaka nova tehnologija, tako i Internet nosi nove opasnosti zagrađane, njihove interese, prava i slobode, te za pravna lica i njihovo povezivanje i poslovanje, omogućavanjem organizacijama, pojedincima i grupama da zloupotrebljavaju tu infrastrukturu kako bi ostvarili svoje vlastite interese.
Prema tome, za razliku od drugih informacionih tehnologija, Internet je već odavno prevazišao nacionalne granice, koristeći se već postojećom informacionom tehnologijom i komunikacionom strukturom, omogućavanjem na taj način najširem krugu ljudi širom sveta da komuniciraju globalno. Nova tehnologija, nastala razvitkom i informacione i telekomunikacione tehnologije, omogućila da se privatnost građana ugrozi na nove načine i u daleko većim razmerima nego ikad pre. Te opasnosti su podjednako i za javan i privatni sektor, pojedinace i grupe koji na taj način žele nad ljudima i suparnicima da ostvare svoje nelegalne ciljeve – provođenjem informacionog i komunikacionog nadgledanja.
Sajber prostor karakteriše brisnje fizičkih, političkih i socijalnih granica. Nove granice, jedino mogu biti domeni koji su definisani tehničkim karakteristikama. Naziv domena (domain namesystem – DNS) koji je uveden 1984, je globalno jedinstvena tekstualna oznaka koja povezuje skup računara, uređaja i servisa na Internetu u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu. Domeni mogu zauzeti mesto granica u kibernetskom prostoru u tradicionalnom smislu.
Ne iznenađuju sve češći zahtevi da se taj virtuelni svet, koji se često naziv i kibernetičkim prostorom – cyberspace , pravno uredi i uskladi s potrebama njegovih korisnika i javnih vlasti.