Berze
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA BLACE
•
Seminarski rad –
Tema:
Berze
Predmet:
Kompanijsko pravo
Mentor:
dr Bratislav Milanović
Student:
Br.indeksa:
1
Seminarski rad
Berze
Blace, 2014.
SADRŽAJ
UVOD……………………………………………………………………………………..2
1. POJAM I ELEMENTI BERZE…………………………………………………3
1.1. MESTO I PREDMET TRGOVANJA……………………………..………4
1.2. PRAVILA TRGOVANJA……………………………………..……..….…4
1.3. UČESNICI………………………………………………..………………..4
2. ORGANIZACIONI OBLIK I PRINCIPI NASTANKA I RADA BERZE……….5
2.1. BERZANSKI POSLOVI………………………………………………………….…...7
2.2. STATUS OSNIVAČA I FUNKCIJA TRGOVACA NA BERZI…………..…..….....7
2.3. CENTAR ZAJEDNIČKOG POSLOVANJA………………………….……….…....8
2.4. KONTROLA TRGOVANJA………………………………………………..……….8
3. DRŽAVA I BERZA……………………………………………………………....9
3.1. USKLAĐENOST SA OKRUŽENJEM…………………………...……….…....9
3.2. POVERENJE MEĐU IGRAČIMA I SIGURNOST POSLOVANJA.….…....10
3.3. SPEKULATIVNE OPERACIJE I MANIPULACIJE NA BERZI..…….…...10
3.4. PRESTANAK RADA BERZE………………………………...…………..…...12
4. VRSTE BERZE…………………………………………………….…………...13
4.1. NAJPOZNATIJE BERZE…………………………………….………….……15
ZAKLJUČAK…………………………………………………………………………..18
2
Seminarski rad
Berze
1. POJAM I ELEMENTI BERZE
Berza predstavlja
institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini
članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti, a u cilju
sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tražnje vrši
vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima,
berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim
finansijskim instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1.
Reč
BERZA
potiče od latinske reči
BURSA
–
kesa
. Prvobitne berze bile su
tržiste novca, mesto gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2.
Reč berza potiče
od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva koji su se u 14.
veku sastajali u Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate porodice Van der
Beurse u čijoj je zgradi obavljana trgovina hartijama od vrednosti.
4
Seminarski rad
Berze
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka
– to su redovna sastajališta trgovaca i menjača
zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci obaveštavali o cenama kolonijalne robe
i mogućnostima njene nabavke. Ovakva sastajališta su se održavala u Đenovi,
Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka
– to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i
prodaju hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj
kapitalističkih preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo
organizovanje stalnih tržišnih mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka
- kada se, zahvaljujući masovnoj
proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog pristupa i to
samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.
Ono što berzu razlikuje od ostalih tržišta na kojima se obavlja trgovina su
elementi koji su karakteristični za berzansko trgovanje. Ti se elementi su:
1. mesto trgovanja,
2. predmet trgovine,
3. pravila trgovanja,
4. učesnici u trgovini i
5. vrste trgovine.
1.1.
MESTO I PREDMET TRGOVANJA
Mesto na kome se trguje, poslebno ako je reč o berzi , prvobitno je bilo vezano za
pijace, kafane, hotele a kasnije zgrade koje su bile posebno opremljene za poslove
trgovanja. Razvojem informatike i tehnologije, današnje berze su došle do toga da
mesto trgovanja na berzi predstavljaju globalne elektronske mreže. Zahvaljujuci
razvoju tehnologije danas svaki član berze koji je umrežen sa drugom berzom
može nesmetano da pristupi berzi u bilo koje vreme i sa bilo kojeg mesta. Time je
nekadašnja parola koja je važila za trgovanje na berzi “uvek u isto vreme i na
istom mestu” zamenjena parolom ”stalno i svuda”.
Standardizacija i tipizacija je moguća u slučaju sirovina i repromaterijala, dok
5
Seminarski rad
Berze
2. ORGANIZACIONI OBLIK I PRINCIPI NASTANKA I RADA
BERZE
Od prvih pojavnih oblika berze, pa do sada u svetu funkcioniše oko 400 berzi u 30
različitih zemalja sveta.
1
S obzirom na organizacionu formu u svetu postoje tri osnovna tipa berze:
1. Anglo-saksonski tip – osnovna karakteristika ovog tipa berze je da je to
akcionarsko društvo odnosno privatna institucija. Banke i druge finansijske
institucije ne mogu biti članovi berze, uticaj države je minoran, broj
članova berze je unapred utvrđen, i proširuje se samo kooptiranjem.
Organe rukovođenja i upravljanja imenuje skupština akcionarskog društva.
Rad berze odvija se prema strogo utvrđenim i definisanim pravilima.
Tipičan primer su New York stock exchange i Tokijska berza a ovaj tip
berze je zastupljen i u našoj zemlji.
2. Kontinentalni tip berze ili Francuski tip je institucija javno-pravnog
karaktera. Država ima značajnu ulogu u radu i funkcionisanju ovih berzi,
imenuje i određuje broj članova berze. Banke i finansijske institucije ne
mogu biti članovi berze. Primeri ovog tipa berze su: Pariska berza, berze u
Belgiji, Italiji, Španiji i Portugaliji.
3. Mešoviti tip berze je mešavina anglo-saksonskog i kontinentalnog tipa
berze. Berze ovog tipa osniva država koja organizuje, upravlja i kontroliše
rad berze. Članovi berze su samo banke i druge finansijske organizacije.
Prijem novih članova berze obavljaju banke. To je tip neprofitne berze,
troškovi berze su alimentirani kotizacijom banaka. Poslovnu politiku,
tehnologiju rada i funkcionisanje određuju banke. Tipični primeri ovog tipa
berze su berze u Frankfurtu, Cirihu i Beču.
Prema tipu trgovine koji preovlađuje na berzi, berze se mogu podeliti na
promptne i terminske. Kod promptnih berzi poslovi se izvršavaju promptno i
odmah neposredno posle zaključivanja ugovora, kod terminskih berzi predmet
trgovine su terminski poslovi koji se izvršavaju u unapred utvrđenom kasnijem
roku.
1
www.vps.ns.ac.rs
7
Seminarski rad
