Суд који је пресуду изрекао везан је њоме, у томе смислу, што је више не може
сам измјенити или опозвати од тренутка кад је објављена или ако није објављена
из суда отправљена.



Везаност суда за правоснажну пресуду означава крај парнице са окончањем
спора између странака.



Дејство правоснажности пресуде значи везаност судова за садржину пресуде, у
доцнијим парницама, тако да је садржина правоснажне пресуде у доцнијим
парницама мјеродавна.



Циљ ове везаности суда ранијом правоснажном пресудом у истој правној ствари
јесте у томе, да се предуприједи колизија пресуда, која би била неизбјежна, кад
би о истој правној ствари могло поново да се расправља и одлучује:

1.1 Појам правоснажности

Изразом правоснажност означава се двоје:

Једно

својство

коначне судске одлуке у одређеној правној ствари, које се састоји

у томе, да се одлука уопште не може или да се више не може укинути или измјенити у
инстанционом поступку. Дакле непобојивост, односно неизмјенивост одлуке по
захтјеву незадовољне странке у поступку који је намјењен и уређен за преиспитивање
нижестепене одлуке од стране вишестепеног суда. Из практичних разлога мора свака
пресуда једном да постане непобојива, то јест таква, да се више у току парнице не може
нападати и мијењати, јер поступак мора једном да се оконча, између странака да се
успостави правни мир, и зато коначна одлука не смије да остане неизвјесна. Та
практично потребна непобојивост назива се

формална

или

спољашња

правоснажност.

Једно

дејство

које коначно судска одлука производи изван парнице у којој је

изречена,која, дакле, превазилази спор што је одлуком ријешен, а састоји се у
ауторитативности, неспоривости и обавезности њене садржине за странке, за судове и

Радомир Д. Лукић, Будимир П. Кошутић, Драган М. Митровић, Увод у право, Јавно предузеће Службени гласник СРЈ 199

стр.

566-568.

за друге државне органе у земљи, у томе смислу, што је правни однос између странака
расправљен једном за свагда, тако да је правна посљедица у пресуди изречена убудуће
мјеродавна у свим ситуацијама у којима се појави правно питање о којем је пресудом
одлучено, те је поново расправљање и одлучивање о њему забрањено, а уколико је оно
од прејудицијелног значаја за рјешење неког другог спорног питања, правна посљедица
изречена у правоснажној одлуци напросто ће се узети у подлогу одлуке која се сада
доноси.

Утврђење у пресуди означава се као њена

материјална

или

суштинска

или

унутрашња правоснажност.

1.2 Оправдање правоснажности

Спор представља једно патолошко стање у развоју једног грађанскоправног односа, па
стога два захтјева поступка за рјешавање спорова:



Поступак треба да доведе до исправног рјешења спора, што значи до одлуке која
одговара истинском стварном и правном стању спорног односа, а најјачу
гаранцију за то имамо у могућности да одлуку једног судије узастопно
преиспитају друге судије



Поступак мора једном да се заврши одлуком која ће бити дефинитивна, тако да
за будућност унесе потпуну извјесност у дотада спорни правни однос.

У поступку који дозвољава побијање пресуде не може дејство правоснажности да
наступи већ самим доношењем првостепене пресуде-ако странка, незадовољна
пресудом, уложи правни лијек и при њему остане. Једна пресуда која још може да буде
побијена редовним правним лијеком везује суд који ју је донио, у том смислу, што тај
суд не може да је опозове, да је укине или преиначи.

Али, то може да учини виши суд. И пресуда ће коначно везивати суд као цјелину, кад
буде речена последња судска ријеч у тој правној ствари, а то ће бити одлука суда
последње инстанце. Тек тада ће одлука ступити у правну снагу или постати
правоснажна.

Ако би, и послије завршене парнице, парничари остали слободни да се држе или не
држе судске одлуке, спор би између њих остао отворен као што је био и прије парнице
или за вријеме трајања парнице, а правни однос у питању остао би неизвјестан.

Због тога, дефинитивна судска одлука има везујући, ауторитативан или императиван
карактер, јер судија је спор пресудио, а закон наређује, да то, што је судијја пресудио,
важи као да је сам законодавац наредио.

www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z17/01z17.pdf

29.10.16 , 14:05