Семинарски рад 

Из предмета-Теорија државе и права

Тема-Правоснажност

Професор: 

                       Студент: 

2

Садржај

Увод

..........................................................................................................................................................3

1.Везаност суда пресудом

......................................................................................................................4

1.1

Појам правоснажности

.........................................................................................................4

1.2 Оправдање правоснажности

......................................................................................................5

2.Формална правоснажност

...................................................................................................................7

3. Наступање формалне правоснажности

.............................................................................................8

3.1 Доказивање формалне правоснажности

.................................................................................10

3.2 Формална правоснажност и ванредни правни лијекови

........................................................10

4.Материјална правоснажност

.............................................................................................................12

5.Теорија правоснажности

...................................................................................................................14

6. Материјалноправна теорија правоснажности

................................................................................15

6.1 Одлуке које постају правоснажне

............................................................................................16

Закључак

................................................................................................................................................17

Литература

.............................................................................................................................................18

background image

4

1.Везаност суда пресудом

Од правоснажности треба разликовати: везаност суда (својом) пресудом:

Суд који је пресуду изрекао везан је њоме, у томе смислу, што је више не може 
сам измјенити или опозвати од тренутка кад је објављена или ако није објављена 
из суда отправљена.

Везаност суда за правоснажну пресуду означава крај парнице са окончањем 
спора између странака.

Дејство правоснажности пресуде значи везаност судова за садржину пресуде, у 
доцнијим парницама, тако да је садржина правоснажне пресуде у доцнијим 
парницама мјеродавна.

Циљ ове везаности суда ранијом правоснажном пресудом у истој правној ствари 
јесте у томе, да се предуприједи колизија пресуда, која би била неизбјежна, кад 
би о истој правној ствари могло поново да се расправља и одлучује: 

1.1 Појам правоснажности

Изразом правоснажност означава се двоје:

         Једно 

својство

 коначне судске одлуке у одређеној правној ствари, које се састоји 

у томе, да се одлука уопште не може или да се више не може укинути или измјенити у 
инстанционом поступку. Дакле непобојивост, односно неизмјенивост одлуке по 
захтјеву незадовољне странке у поступку који је намјењен и уређен за преиспитивање 
нижестепене одлуке од стране вишестепеног суда. Из практичних разлога мора свака 
пресуда једном да постане непобојива, то јест таква, да се више у току парнице не може 
нападати и мијењати, јер поступак мора једном да се оконча, између странака да се 
успостави правни мир, и зато коначна одлука не смије да остане неизвјесна.  Та 
практично потребна непобојивост назива се 

формална

 или 

спољашња 

правоснажност.

1

        Једно 

дејство

 које коначно судска одлука производи изван парнице у којој је 

изречена,која, дакле, превазилази спор што је одлуком ријешен, а састоји се у 
ауторитативности, неспоривости и обавезности њене садржине за странке, за судове и 

1

 Радомир Д. Лукић,  Будимир П. Кошутић,  Драган М. Митровић, Увод у право, Јавно предузеће Службени гласник СРЈ 199

 

стр. 

566-568.

5

за друге државне органе у земљи, у томе смислу, што је правни однос између странака 
расправљен једном за свагда, тако да је правна посљедица у пресуди изречена убудуће 
мјеродавна у свим ситуацијама у којима се појави правно питање о којем је пресудом 
одлучено, те је поново расправљање и одлучивање о њему забрањено, а уколико је оно 
од прејудицијелног значаја за рјешење неког другог спорног питања, правна посљедица 
изречена у правоснажној одлуци напросто ће се узети у подлогу одлуке која се сада 
доноси. 

Утврђење у пресуди означава се као њена 

материјална

 или 

суштинска

 или 

унутрашња правоснажност.

1.2 Оправдање правоснажности

Спор представља једно патолошко стање у развоју једног грађанскоправног односа, па 
стога два захтјева поступка за рјешавање спорова: 

Поступак треба да доведе до исправног рјешења спора, што значи до одлуке која 
одговара истинском стварном и правном стању спорног односа, а најјачу 
гаранцију за то имамо у могућности да одлуку једног судије узастопно 
преиспитају друге судије

Поступак мора једном да се заврши одлуком која ће бити дефинитивна, тако да 
за будућност унесе потпуну извјесност у дотада спорни правни однос.

У поступку који дозвољава побијање пресуде не може дејство правоснажности да 
наступи већ самим доношењем првостепене пресуде-ако странка, незадовољна 
пресудом, уложи правни лијек и при њему остане. Једна пресуда која још може да буде 
побијена редовним правним лијеком везује суд који ју је донио, у том смислу, што тај 
суд не може да је опозове, да је укине или преиначи. 

2

Али, то може да учини виши суд. И пресуда ће коначно везивати суд као цјелину, кад 
буде речена последња судска ријеч у тој правној ствари, а то ће бити одлука суда 
последње инстанце. Тек тада ће одлука ступити у правну снагу или постати 
правоснажна.

Ако би, и послије завршене парнице, парничари остали слободни да се држе или не 
држе судске одлуке, спор би између њих остао отворен као што је био и прије парнице 
или за вријеме трајања парнице, а правни однос у питању остао би неизвјестан. 

Због тога, дефинитивна судска одлука има везујући, ауторитативан или императиван 
карактер, јер судија је спор пресудио, а закон наређује, да то, што је судијја пресудио, 
важи као да је сам законодавац наредио.

2

 

www.prafak.ni.ac.rs/files/zbornik/sadrzaj/zbornici/z17/01z17.pdf

 29.10.16 , 14:05

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti