Pregled iprimena modela troskovi kvaliteta

1. UVOD

Mnoge kompanije promovišu kvalitet kao najznačajniju vrednost koja se tiče kupaca, i smatraju ga kritičnim faktorom uspeha za postizanje konkurentnosti. Pri svakom ozbiljnom pokušaju da se poboljša kvalitet moraju se uzeti u obzir troškovi povezani sa postizanjem kvaliteta, jer cilj kontinuiranog poboljšanja programa nije samo da se zadovolje zahtevi kupaca, već da se to uradi sa najnižim troškovima. To se može ostvariti samo ukoliko se smanje troškovi potrebni za postizanje kvaliteta, a smanjenje ovih troškova je moguće samo ukoliko su oni identifikovani i merljivi. Tako da merenje i izveštavanje o troškovima kvaliteta treba smatrati veoma važnom stavkom za menadžere.

Ne postoji opšta saglasnost o jedinstvenoj definiciji troškova kvaliteta. Međutim toškovi kvaliteta su obično shvaćeni kao zbir usaglašenih i neusaglašenih troškova, gde trošak usaglašenosti predstavlja cenu plaćenu za prevenciju lošeg kvaliteta, a cena neusaglašenih troškova je cena lošeg kvaliteta izazvana otkazom proizvoda ili usluga. Prema većini autora sada je opšte prihvaćeno da u troškove kvaliteta spadaju : troškovi nastali prilikom projektovanja, implementacije, upravljanjem i održavanjem sistema menadžmenta kvaliteta, cena resursa neophodnih za stalno poboljšanje, troškovi sistema, otkazi proizvoda ili usluga, i svi drugi neophodni troškovi i aktivnosti koje su neophodne za postizanje kvaliteta proizvoda i usluga.

Analiza troškova kvaliteta povezuje akcije poboljšanja sa pratećim troškovima i očekivanjima kupaca, a to se vidi kao spoj smanjenih troškova i povećane naknade za poboljšanje kvaliteta. Dakle, realnu procenu troškova kvaliteta i ostvarenih prednosti između nivoa usaglašenih i neusaglašenih troškova, treba razmotriti kao ključni element bilo kakve inicijative za poboljšanje kvaliteta, i to kao takvu ključno pitanje za menadžere.

Brojne organizacije traže obe informacije, kako one vezane za teoretsku osnovu troškova kvaliteta, tako i one o praktičnim dokazima i implementaciji sistema određivanja troškova kvaliteta. Literatura koja pruža savete na ovu temu je obično usmerena na neki od postojećih pristupa troškovima kvaliteta, a samo ograničeni broj članaka prezentuje pregled na sve metode određivanja i upravljanja troškovima kvaliteta, i predstavljanja podataka iz prakse o njihovoj uspešnosti. U luteraturi je svakako naviše zastupljena P-A-F – preventional-appraisal-failure ( prevencija-procena-otkazi ) metoda, a pored nje ima dosta radova koji se odnose na ABC (acivity-based costing) – određivanje troškova na bazi aktivnosti. Tako da će u ovom radu biti prikazane i druge postojeće metode određivanja troškova kvaliteta sem pomenutih, a tokođe i njihova primena i rezultati primene u praksi.
2. PREGLED MODELA TROŠKOVA KVALITETA
Plunkett i Dale (1987 ) ukazuju na to da jedna od glavnih tema njihovih radova i pregleda literature ukazuju na prezasićenost i preokupiranost literature P-A-F modelom. Međutim kao što oni sugerišu P-A-F koncept nijejedini, postoji takođe dosta drugih modela koji su razvijani i o čijoj primeni se raspravljalo. Modeli troškova kvaliteta se mogu svrstati u grupu od četiri opšta modela, a to su : P-A-F ili Krozbijev model, model izgubljenih šansi, model troškova procesa, ABC model. Očigledno, modeli u okviru jedne grupe nisi identični, zapravo mogu da imaju ključne razlike, i predložena kategorizacija samo označava osnovne zajedničke principe.
U tabeli br.1. su prikazani opšti modeli troškova kvaliteta, njihove kategorije i primeri izdanja koja opisuju i analiziraju model.