UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA
Rizik likvidnosti u bankarskom poslovanju
SEMINARSKI RAD
Predmet
Upravljanje finansijskim rizicima
MENTOR: STUDENT:
Prof. Dr Marko Ivaniš
Novi Sad, jun 2018.
2. Rizik
Rizik predstavlja određenu neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom neke
poslovne aktivnosti. Neizvesnost je sumnja u mogućnost ostvarenja određenih budućih
događaja usled nedostataka potrebnih operacija. Kada rizik postoji, postoje bar dva
moguća ishoda.
Rizik je bilo koji događaj, aktivnost ili propust koji bi se mogao dogoditi i
nepovoljno uticati na postizanje strateških i operativnih ciljeva Ministarstva. Pored
toga, i propuštene prilike se takođe smatraju rizikom (Strategija upravljanja rizicima
Ministarstva finansija, 2018:6). Savremena teorija upravljanja rizikom novijeg je
datuma. Razvila se u poslednjih dvadesetak godina. Za to vreme, primenjujući njene
postulate, obrazovani poslovni ljudi su stekli sposobnost da prepoznaju rizik, da ga
izmere, razumeju potencijalne posledice i da preduzmu odgovarajuće mere za njegovo
izbegavanje, odnosno ublažavanje njegovih posledica. Naravno, uspeh svega toga
neposredno zavisi od dostupnosti merodavnih informacija (Šolak, 2003:5).
2.1 Rizik u bankarstvu
Bankarski rizik bi se mogao definisati kao verovatnoća gubitka (smanjenja
dobiti) nastalog kao rezultat dejstva neizvesnih događaja u poslovanju banaka. U
savremenim uslovima, zbog veoma dinamičnih i turbulentnih promena u okruženju ili
ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju izloženost banke riziku se povećava (Ivaniš,
2012:2).
Rizici u poslovanju banaka su karakteristika svakog bankarskog posla. Sa
osvajanjemnovih instrumenata, novih tehnika i strategija, lista rizika se neprestano širi.
2
Za bankare i zajmodavce uopšte, neizvesnost raste sa: promenama u kamatnim
stopama, promenama depozita i sa sposobnošću dužnika da vrate kredite. Da bi se rizik
izbegao ili barem smanjio u prihvatljive granice, potrebno je na efikasan način
upravljati rizicima.
Globalizacija bankarskog poslovanja, spajanje i pripajanje banaka, novi
instrumeni, nove strategije i novi bankarski proizvodi šire listu potencijalnih rizika.
Upravljanje rizicima je deo poslovne politike banke. To je disciplina novijeg datuma i
može se definisati kao funkcija banke za osiguranje od rizika. Banka istovremeno na
sebe preuzima dvostrani poslovni rizik: na jednoj strani rizik je prisutan uled držanja i
čuvanja prikupljenih depozita od privrede i stanovništva, a na drugoj strani rizik je
prisutan i prilikom plasiranja prikupljenih sredstava. Upravljanje rizikom je
kompleksan i sveobuhvatan proces koji obuhvata stvaranje odgovarajućeg okruženja,
održavanje efikasne strukture upravljanja rizikom, praćenje i ublažavanje rizičnih
aktivnosti i ustanovljavanje odgovarajućeg okvira interne kontrole (Milenković,
2011:14).
3
Prema Orliću, značajno je napomenuti tri slučaja likvidnosti banaka (Orlić, 2011:2-
3):
1. Tekuće u koje može da zapadne samo jedna banka. Ovakav slučaj nelikvidnosti
nekada je nazivan likvidnošću jedne određene banke. Ali, sa aspekta više
banaka,može se govoriti pre o bonitetu banaka, nego o njihovoj likvidnosti.
Treba istaći činjenicu da likvidnost ima veoma značajnu ulogu, a ipak je bonitet
važniji za banku.
2. Kada je u pitanju likvidnost pojedine banke, značajno je ukazati na situaciju
kada se povlači novac od svih banaka. Ta okolnost se može dogoditi: - Kada se
povučeni novac od banaka, njima vrati ponovo već narednog dana, i tada se ne
bi ništa dogodilo, ali, ako bi se desilo opšte nepoverenje u bankarski sistem u
celini, tada bi svi vlasnici novca zadržali kod sebe povučeni novac od banaka,
što bi izazvalo deflaciju, koju ne bi mogla da otkloni ni najveća likvidnost
banaka.
3. Sledeći slučaj desio bi se, ako bi centralna banka preuzela deflacionističke mere,
što bi dovelo do autodeflacije, kada su banke prisiljene da smanje svoje bilansne
volumene.
Najveći problemi koji se odnose na likvidnost u bankarstvu, nastaju van banke i
predstavljaju događanja finansijskih aktivnosti njenih komitenata. Suština problema
upravljanja likvidnošću za banku može se predstaviti kroz sledeće pristupe (Orlić,
2011:3):
Vrlo je retko da potraživanja za likvidnim sredstvima banke budu jednaka
njihovoj ponudi u nekom određenom vremenskom periodu. Banka zapravo
mora stalno da upravlja bilo manjkom, ili viškom sredstava,
Postoji uzročni odnos između likvidnosti i profitabilnosti banke. Što su resursi
banke sposobniji da pokriju potraživanja za likvidnim sredstvima, to znači da će
se ostvariti manje očekivana profitabilnost banke.
5
