Primena Zakona o Javnim Nabavkama u Severno-bačkom okrugu

Uvod

Stupanjem na snagu Zakona o Javnim Nabavkama je Republika Srbija prateći svetske, a pre svega Evropske trendove u suzbijanju korupcije u Javnom sektoru, započela borbu protiv iracionalnog trošenja Javnih sredstava. Naš prvi Zakon o Javnim nabavkama je stupio na snagu 2002 godine, (Službeni glasnik Republike Srbije br. 39/2002) a važeći je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije br. 116/2008 i stupio je na snagu 06.01.2009. godine. Oni koji su imali zadatak, zadovoljstvo i čast, da učestvuju u izradi teksta nacrta zakona, pa i teksta samoga zakona koji je Narodna Skupština izglasala, prvenstveno su pokušali da isprave nedostatke u prethodnom zakonu kao i da uvedu nove pojmove u postupke Javnih Nabavki. Tokom sprovođenja postupaka Javnih Nabavki po starom Zakonu je sama struka i praksa ukazivala na nedostatke samog teksta Zakona, na delove koji nisu dovoljno konkretni i samim time ostavljaju prostora za greške ili su previše striktni ne ostavljajući mogućnosti za Naručioce da odredbe zakona, kroz konkursnu dokumentaciju primene na konkretne postupke Javnih Nabavki koje sprovode. Iako je novi Zakon o Javnim Nabavkama u velikom delu poboljšan u odnosu na stari još uvek ima problema u primeni zakona u praksi. Nakon stupanja na snagu samog Zakona pod zakonski akti koje donose nadležni ministri kasne i zbog toga neka od regulativa zakona se ne primenjuju jedno vreme. Nakon stupanja na snagu svih deset pod zakonskih akata, 2010 godine u decembru napokon počinje i sertifikacija Službenika za Javne Nabavke kao jedan od ključnih novina koji je novi Zakon uveo. Službenici za Javne Nabavke bi trebali kod Naručilaca da učestvuju u pripremi i sprovođenju postupaka Javnih Nabavki, kao i u kontroli sprovođenja ugovora o Javnoj Nabavci. Institut službenika za javne nabavke je značajan, jer je podzakonskim aktom nadležni ministar odredio koje institucije moraju da imaju službenika za javne nabavke samim tim obavezivši Naručioce da među zaposlenima imaju obučene za obavljanje poslova javnih nabavki. Značajna novina je i uvođenje Portala javnih nabavki. Iskorištavanjem interneta za modernizaciju sistema javnih nabavki se postižu znatne uštede u troškovima kod Naručilaca, a u isto vreme se pojednostavljuje potencijalnim ponuđačima praćenje postupaka javnih nabavki, jer se sve oglašava na Portalu i dovoljno je pratiti Portal kako bi se uočili postupci u kojima imaju interes da sklope ugovor o javnoj nabavci. A uvođenjem obaveze Naručiocima da pored klasičnih periodičnih izveštaja o sprovedenim postupcima javnih nabavki iste izveštaje šalju i u elektronskoj formi. Time se postiže lakša obrada podataka i olakšava statistička obrada istih. Cilj nam je da u ovom radu ispitamo dokle je struka stigla, u kojoj meri se primenjuje Zakon i dali su Službenici za javne nabavke zaista doneli potrebne promene u stručnosti lica koja kod Naručilaca sprovode postupke javnih nabavki. U tom cilju je sprovedena i anketa na teritoriji Severno-bačkog Okruga u kojoj su ispitivani zaposleni kod Naručilaca koji sprovode postupke javnih nabavki. Na osnovu obrade njihovih odgovora možemo doći do raznih zaključaka vezano za ovu temu. Anketa je sprovedena anonimno, putem ličnog uručivanja anketnog lista i ličnog preuzimanja istog, što je u nekim slučajevima pomoglo da se stekne utisak o samom funkcionisanju sistema javnih nabavki kod Naručilaca u pozitivnom kao i u negativnom smislu.