Principi i metodi trgovanja na finansijskoj berzi

UVOD

Berza kao specifičan oblik tržista datira još iz vremena kada su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, pazarima (bazarima), vašarima i drugim mestima, a sve u cilju obavljanja trgovine sa različitim oblicima robe. Mnoge države i narodi su doživljavali snažan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. Jedna od inovacija koju su uveli trgovci tog doba, a koja se kasnije ispostavila kao posebno značajna za razvoj berzi, jeste donošenje uzoraka i mustri umesto robe. Prvi uzorci sa kojima se trgovalo odnosili su se na: lukovice lala (tulipana), pasulj, suve šljive, mesnatu slaninu i sl. Na bazi razgledanja uzoraka i mustri, počeli su da zaključuju različite vrste poslova, a isporuka bi sledila kasnije, nakon ugovaranja poslova.
Naziv berza se vezuje za jednu flamansku porodicu koja je živela u belgijskom gradu Brižu i koja se skraćeno prezivala van der Beurse. Na ulazu u njihovu kuću nalazio se natpis – Hotel des Beursen i porodični grb na kome su se nalazile tri vreće sa novcem isklesane na zidu. Kese sa novcem se na engleskom kažu – purses, na latinskom burse, tako da je taj termin ostao sinonim za mesta okupljanja trgovaca.
Prve organizovane berze, sa redovnim sastancima javljaju se u XV veku. Smatra se da je prva berza osnovana u belgijskom gradu Anversu 1460. godine. Robne berze u Parizu i Londonu su osnovane 1563. godine, a u Njujorku 1796. godine, da bi se ista 1817. godine preselila u zgradu Wall Street 40.
Na osnovu Zakona o javnim berzama Kraljevine Srbije iz 1886. godine osnovana je Beogradska berza (prva berza na Balkanu) 1894. godine. To je bila berza mešovitog tipa na kojim se trgovalo valutama, devizama, efektima, zlatom i produktima.
Pored ovog formiranja berzi u institucionalnom smislu, paralelno su tekli tokovi kreiranja predmeta trgovanja. Tako su prve emisije „akcija” nastale polovinom XVI veka, kada su se prikupljala sredstva za trgovačke ekspedicije. Firme su umesto uzimanja kredita, emitovale potvrde i tako prikupljale novac za sprovođenje skupih putovanja. Time su kupci potvrda postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja, a sa njom i svih rizika i benefita koje putovanje i trgovina donosi.
Terminske transakcije su zabeležene još na glinenim pločicama, odnosno obaveza jedne strane da svoje dugovanje namiri određenom robom u nekom budućem periodu. U trenutku kada je poverilac, posednik dokumenta o budućoj isporuci robe, preprodao taj dokument da bi zaradio na razlici u ceni, dobili smo i prvi posao koji bi se mogao nazvati berzanskom špekulacijom.
Razlozi nastanka institucije berze najbolje se mogu sagledati ako se isprati razvoj elemenata berzanskog poslovanja. Jedan od osnovnih jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi bitan element jeste premošćavanje vremenskog perioda od ulaganja do profitiranja, što se često u literaturi označava kao kapitalizacija očekivanja. Odnosno, mogućnost prodaje hartija od vrednosti pre nego ona dospe na realizaciju.
Pravila ponašanja u trgovini, kao krucijalan uslov berze, su u vidu običajnog prava postojala otkada i sama trgovina, ali su se prvi pisani dokazi pojavili u starom Rimu. Upravo ta pravila unose u organizovano trgovanje dva principa, koja su i danas nerazdvojna od razvoja institucije berze, a to su poverenje i sigurnost. Ova dva principa postaju neophodni uslovi berzanskog načina trgovanja.
Pojavom industrijske revolucije berza dobija sadašnje konture: zgradu, pravila poslovanja, organe upravljanja, arbitražu itd. Sedamdesetih godina XX veka dolazi do snažnog razvoja berzi finansijskih derivata (fjučersa i opcija). Naglom kompjuterizacijom berzanskog poslovanja, „mesto” kao sastavni deo definicije berze gubi na značaju. Sada se može trgovati sa bilo kog mesta elektronskim putem gotovo kontinualno u vremenu. I pored ovih promena berza je zadržala osnovne funkcije.
U radu će biti reči o osnovnim principima i metodama trgovanja na finansijskoj berzi. Svakako da treba pomenuti i neke druge pojmove koji su vezani za berzansko poslovanje i o njima će takođe biti reči. Smatram da završni rad koncipiran na ovaj način daje dobru osnovu za shvatanje pomenute problematike.