Грађанско процесно право –
Парнична способност
Увод
Грађанско процесно право је систем правних правила којима се регулише судско
остваривање заштите права која проистичу из одређених грађанскоправних односа. Њима
се регулише: структура грађанског судског поступка и положај, активности и узајамни
односи процесних субјеката. Грађанско процесно право се дели на: парнично и
ванпарнично.
Грађански парнични поступак је општа, редовна и основна метода заштите
угрожених или повређених субјективних грађанских права, коју пружа државно правосуђе.
Ако закон који регулише грађанскоправну материју ништа не прописује, примењује се
парнична метода, а нека од ванпарничних метода примењиваће се само ако је тако
изричито прописано. Овде треба споменути и одредбу чланка 1. Закона о парничном
поступку (ЗПП) према којој се тим законом уређују правила поступка на темељу којих суд
расправља и одлучује у споровима о основним правима и обвезама човјека и грађанина, о
особним и обитељским односима грађана те у радним, трговачким, имовинским и другим
грађанскоправним споровима, ако законом није за неке од тих спорова одређено да у њима
суд рјешава по правилима којега другог поступка.
Грађанско процесно право обухвата 2 врсте процесних норми: организационе и
функционалне. Организационим сеустановљавају судови-организација, састав и
надлежност. У функционалне спадају правила којима се уређује поступак. Према томе
грађанско процесно право је самостална правна грана у које спадају правила којима се
регулишу процесно - правна делатност судова и осталих учесника у остваривању судске
финкције.
Извори грађанског процесног права
могу се поделити на формалне и фактичке.
Формални су устав, закони и подзаконски акти. У фактичке спадају судска пракса
(
iudicatura
) и правна наука (
iuris prudens
). У фактичке спадају судска пракса (
iudicatura
)
и правна наука (
iuris prudens
).
Грађански парнични поступак је грана права, а грађански поступак је њен предмет.
Као грана права, грађански парнични поступак је скуп норми, установа и прописа
повезаних у једну логичку целину. Грађански поступак се састоји од система радњи које се
2
Грађанско процесно право –
Парнична способност
1.
Извори грађанског процесног права
Грађански парнични поступак је општи и основни метод расправљања и
одлучивања у грађанскоправним споровима. Према Закону о парничном поступку, правила
овог поступка примењују редовни судови у расправљању и одлучивању о споровима који
настају из личних и породичних односа, радних односа, те имовинских и других
грађанскоправних односа, осим ако су неки од ових спорова посебним законом стављени у
надлежност других судова. Обзиром на различите грађанскоправне односе поводом којих
се расправља, парнични поступак је подељен на општи и посебне поступке. Прописи
општег поступка примењују се у ситуацијама за које не постоји пропис из неког од
посебних поступака.
Принцип аутономије воље странака из грађанског права има свој корелат у
грађанском процесном праву, и то у виду владавине принципа диспозиције странака.
У грађанском процесном праву овај принцип се састоји од тога да парнични
поступак не може да се одвија по службеној дужности.
1
Норме које регулишу грађански судски поступак нису садржане у једном већ у
четири појединачна закона која посебно уређују парнични, ванапрнични, извршни и
стечајни поступак. Примарни извор права је
Европска конвенција о људским правима и
основним слободама
из 1950, и њене норме имају примат у односу на унутрашње
законодавство, и примењују се непосредно.
1.) Устав
Устав садржи основне принципе на којима се темељи
организација судства,
положај судија
у правном систему, као и
основне гаранције
које служе остварењу права
на правично суђење.
Судови су независни
, доносе одлуке стрицтум иурис, и одлуке не
подлежу контроли вансудских власти.
Судска власт је јединствена
; у поступку се
гарантује јавност и зборност у суђењу...
2
1
http://www.scribd.com/doc/79613153/Gradjansko-procesno-pravo-skripta-Prof-Aleksandar-Jaksic
2
Устав Републике Србије, РС број 37, Београд, 8. новембар 2006. године
4
Грађанско процесно право –
Парнична способност
2.) Еуропска конвенција о људским правима - ЕКЉП
ЕКЉП
3
се примењује
ratione loci
, примарно, на територији и екстериторијално у
амбасадама. ЕКЉП се примењује
ratione personae
на сва лица која дођу у контакт с
јурисдикцијом државних органа Србије. ЕКЉП се примењује
ratione materiae
на све
гаранције које су садржане у чл. 2 -14. Конвецније. ЕКЉП нема ретроактивно дејство па се
примењује
ratione temporis
само на оне чињенице које су се десила након сто је Конвенција
ступила на снагу у Србији.
А) Право на правично суђење
„У решавању грађанских права и обавеза свако има право да његову ствар реши
независан и непристрасан суд који почива на Закону, и то у примереном року.“
Б) Процедурална људска права која национални судови морају да постују:
а) Право на приступ суду ( право на тужбу )
Сваком субјективном праву или овлашћењу, које је туживо по националном праву
државе у којој се поступак води, мора да се пружи правна жаштита.
б) Правично суђење
Које укључује:
Право на контрадикторан поступак, састоји се, прво, из обавеза суда да узме у
обзир све ћињеничне наводе, сву правну аргументацију странака, као и њехове доказне
предлоге
Друга обавеза суда је да странкама омогући да слободно изнесу чињеничне наводе
и доказне предлоге.
- Равноправност странака
3
http://www.sostelefon.org.rs/zakoni/pdf
5
