Procesor

Uvod
Procesor (u računarstvu) je izvršna jedinica koja prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor (central processing unit — CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafički procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih dijelova svakog računara.

1. Istorija
Prvi procesori su bili mehanički i praktično nisu bili zaseban deo računara (npr. kakve je projektovao Čarls Bebidž) zatim elektromehanički (relejni) pa na bazi elektronskih vakumskih cevi i bili su jako veliki (obično su računari zauzimali cele prostorije ili čak spratove). Do značajnog smanjenja dimenzija i povećanja performansi došlo je upotrebom tranzistora (miniprocesori) i u drugoj polovini 20. veka, integralnih kola (mikroprocesori).
2. Glavne Karakteristike procesora
Brzina procesora izrazava se brzinom takta tj. broj perioda clock
signala (clock speed). Ona se meri megahercima (1MHz = koliko
se impulsa proizvedu u sekundi za dati processor) ili MIPS-ovima
(million instruction per second)

Brzina procesora zavisi direktno od:
dužine procesorske reči (binarna reč koja se istovremeno         prenosi i obrađuje unutar procesora)
širine magistrala
frekvencije procesorskog takta
veličine Cache memorije
matematičkog koprocesora
širina podatakaž
veličina registara (Internal Register Size)
širina magistrale podataka (Data I/O Bus Width)
širina adresnog prostora (Memory Address Bus Width).

3. Podela procesora
– Po širini magistrale podataka, adresne magistrale;
4-bitni (Intel 4004)
8-bitni (Z80, 8086)
16-bitni (80286)
32-bitni (svi procesori bazirani na 80×86 arhitekturi počev od 80386)
64-bitni (procesori bazirani na x64 arhitekturi)

– Po tehnologiji izrade, stepenu integracije;
90nm, 65nm, 55nm, 45nm
prema tome da li imaju zasebne magistrale za programsku memoriju i memoriju za podatke ili koriste jednu
harvard aritektura (zasebna magistrala)
Von Neumannova aritektura (koriste jednu magistralu)