Procesor

UVOD

Osnovna komponenta hardvera računarskog sistema je centralni procesor (engl. Central processing unit) (ili samo procesor), čiji je zadatak da uzima instrukcije, analizira ih i završava.
Oznaka za procesor je CPU što je skraćeno od Central Processing Unit što u prevodu znači “centralna procesorska jedinica”.
Procesor ( u računarstvu ) je izvršna jedinica – prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo „procesor“ najčešće se misli na centralni procesor , ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafički procesori, itd. Sam po sebi procesor ne čini računar, ali je jedan od najvažnijih delova svakog računara.
Procesor jeste elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu).
Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi dijelovi.Svaki procesor izvana izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smješteni u jednom čipu.
Kako tehnika napreduje, tako se i stari procesori zamjenjuju novim bržim, sposobnijim, manjim ali i skupljim. Novi programi i operacije koje se izvršavaju zahtijevaju sve veće performanse, uraditi što više operacija za što manje vremena. To su izazovi koji se nalaze ispred svih proizvođača procesora. Oni naravno pored toga što moraju ispuniti ove zahtjeve, takođe moraju biti korak ispred konkurencije ako žele zaradu od klijenata.
Kako se to profesionalno radi pokazala je još jednom kompanija Intel sa svojim novim četverojezgrenim „Intel Core i7“ procesorima treće generacije.
.
1.ISTORIJA PROCESORA

Idejni tvorac procesora je inžinjer Marcijan Hof. On je predložio da se napravi integrisano kolo koje bi preuzelo neke funkcije procesora velikih računara. Prvi procesor, nastao 1971. godine, poznat je pod imenom Intel 4004. Ovaj procesor je sadržao oko 2300 tranzistora i mogao je da obrađuje podatke u grupama od po 4 bita pa otuda potiče i njegov naziv.
Prvi predstavnici 8-bitnih procesora nastali su 1974. godine kada je Intel proizveo i8080, a Motorola MC6800. Opšta karakteristika prvih 8-bitnih procesora je oko 5000 tranzistora koji su mogli da obavljaju najvažnije funkcije procesora tadašnjih velikih računara.
Posle 8-bitnih pojavljuje se generacija 16-bitnih procesora. To su procesori koji mogu da obrađuju podatke u grupama od po 16 bita. Kod njih je postignut 5 do 10 puta veći stepen integracije, a brzina im je povećana 5 do 20 puta u odnosu na 8-bitne. Tek sa pojavom 16-bitnih procesora dostignute su mogućnosti procesora velikih računara. Prvu generaciju čine oni koji su proizvedeni do 1983. godine, a drugu generaciju oni nastali 1983.
Prvi 32-bitni procesori su se pojavili 1982. godine i kod njih takođe možemo razlikovati nekoliko generacija. Motorola je na tržište izbacila MC68020, a Intel i80386. Kod svake generacije 32-bitnih procesora uvećavao se stepen integracije. Kod prve generacije taj broj je bio oko 500.000 tranzistora na kristalu, a već kod druge od 1,2 do 1,5 miliona na jednoj kristalnoj pločici. Značajno se uvećava brzina rada, kao i prostor koji procesor može adresirati. Međutim, najvažniji pravci poboljšanja kod 32-bitnih procesora bili su : ugrađivanje i uvećanje tzv. brzih keš memorija,