Programski jezik LISP

LISP

LISP(od LISt Processing) spada u jezike opšte namene, iako je zasigurno jedan od glavnih predstavnika jezika za simboličku obradu u veštačkoj inteligenciji sa funkcionalnim načinom programiranja.Programiranje u veštačkoj inteligenciji je usko vezano za simbolično procesovanje, gde standardni programski jezici neretko imaju problema. Simbolično procesovanje se koncentriše na reprezentaciju koncepata iz stvarnosti i veze među objektima, umesto na numeričko procesovanje.
Prva verzija ovog programskog jezika nastala je još daleke 1958.godine što ovaj jezik čini drugim najstarijim jezikom visokog nivoa koji je i danas u širokoj primeni, odmah posle Fortran-a. Naravno, kao i Fortran i sam Lisp se dosta promenio od svoje inicijalne verzije. Razvili su se mnogi dijalekti ovog jezika, a danas se najviše upotrebljavaju i najpoznatiji su Common Lisp i Scheme.
Lisp je nastao iz ideje o matematičkom predstavljanju kompjuterskih programa zasnovanoj na teoriji  λfunkcija.  Ovu idejuje prvi pokrenuo John McCarthyf svojim tekstom pod nazivom “Recursive Functions of Symbolic Expressions and Their Computation by Machine, Part I“ objavljenim 1960. godine u časopisu “Communications of the ACM”. U ovom radu John McCarthy je dokazao da se primenom samo jednostavnih matematičkih operacija i klasične notacije za matematički prikaz funkcija može u potpunosti ostvariti Turing-ov sistem za predstavljanje algoritama.Prvi interpreter namenjen Lisp-u napisan je od strane Steve Russell-a, na osnovu teksta kojeg je objavio John McCarthy. Kasnije 1962.godine, Tim Hart i Mike Levin implementirali su i prvi kompletni Lisp kompajler.
Lisp je pionir u mnogim danas široko rasprostranjenim konceptima u programskim jezicima. Prvi je uveo if-then-else programsku strukturu, automatski garbage collector, kao i dinamičku dodelu vrednosti i tipova podataka.Zbog svojih osobina ubrzo je postao osnova u oblasti Veštačke inteligencije. Popularizaciju ovog programskog jezika u ostalim oblastima omela je velika hardverska zahtevnost za to vreme, tako da je za razliku od Fortran-a i C-a ostao popularan samo u okviru naučnih krugova i nezamenjiv u oblasti Veštačke inteligencije. Tokom dugih godina životnog ciklusa ovog programskog jezika nastalo je mnogo verzija i dijalekta.Trenutno najrasprotranjeniji je Common Lisp.Ovaj programski jezik je poslužio i kao inspiracija za razvoj mnogih drugih jezika kao što su Haskell, SmallTalk, Ruby, Perl, Mathematica, JavaScript, Python i td.

Editori
Iako ima veliki broj dijalekta i dugi niz godina za sobom izbor okruženja dostupnih za razvoj aplikacija baziranih na ovom programskom jeziku i nije baš za pohvalu. Šta više, na interentu ima veoma malo informacija o razvojnim okruženjima koja podržavaju Lisp. Korisnicima kojima konzolni interfejs zvuči sasvim zadovoljavajuće na raspolaganju su CLisp i SBCL. Oba alata su dostupna korisnicima Windows i Linux operativnih sistema, a većina Linux ditribucija ih ima u svojim default repozitorijumima. Način rada se zasniva na pisanju koda u nekom regularnom tekst editoru, na primer u Notepad-u ili u Gedit-u i pozivanju tog koda iz konzolnog interpretatora. Fajlove pisane u tekst editoru treba pamtiti sa ekstenzijom .lisp. Takodje alat pod imenom Emacs podržava razvoj Lisp programa.
Emacs je prvenstveno namenjen korisnicima Unix-like sistema mada je dostupan i na ostalim platformama. Sam alat predstavlja izuzetan grafički tekst editor sa mogućnošću dodavanja raznih funkcionalnosti namenjenih programerima. Iako je paleta njegovih funkcija na zavidnom nivou iz iskustva ga ne preporučujemo početnicima niti ljudima koji nisu spremni da se prilagode potpuno drugačijem skupu komandi i nestandardnom korisničkom interfejsu. Kao glavni aduti u razvoju Lisp aplikacija nameću se Allegro CL i Eclipse. Oba okruženja su specifična na svoji način i pružaju zadovoljavajući nivo upotrebljivosti.