Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду
Основне академске студије
Заштита животне средине
Предмет:
Индикатори квалитета радне и животне средине
Семинарски рад
Производња у аквакултури, порибљавање и акциденти у
риболовним водама (8.48)
Ментор: Студент:
проф. др Драган Спасић
Ниш, 2017.
УВОД
У људској исхрани риба има значајно место на трпези. Риба и производи од рибљег
меса спадају у исту групу намирница у којој су јаја и разне врсте меса животиња, јер имају
доста сличности у погледау енергетске, хранљиве и биолошке вредности.
Што се тиче наше земље, потрошња рибе је релативно мала. Према неким подацима,
просечна потрошња рибе по становнику, износи око 3,5 kg годишње. Потрошња рибе није
равномерна, односно није једнака у свим крајевима наше земље, као што је и варијабилна
у одређеном временском периоду.
Рибњаци су вештачки изграђена или прилагођена језера, која се по жељи могу
празнити или пунити водом. Рибњак можемо сматрати пољопривредним земљиштем које
је покривено водом, на којем се ствара одређена биомаса. Та биомаса састоји се од
фитопланктона, зоопланктона, макрофита и фауне бентоса. Да би се створили што
повољнији услови за узгој рибе сва расположива фитомаса и зоомаса мора се у
потпуности искористити за исхрану шарана, што је основа јефтине производње у
шаранским рибњацима.
За класификацију рибњака могу послужити разни фактори, па се рибњаци деле на
хладноводне (углавном узгој салмонида) и топловодне или шаранске рибњаке, у којима се
узгаја шаран као главна риба. Тип рибњака одређују климатски услови и квалитет воде.
Они одређују и специфичност технолошког процеса и комплекс рибарско-техничких и
интензификацијских мера, који осигуравају постизање максимално могућих приноса рибе.
Посебна пажња се усмерава на мобилизација свих могућности за повећање и
искоришћавање природне прехрамбене базе рибњака. Квалитет вода у рибњацима
испитује се у три правца, тј. физичко, хемијско и биолошко стање квалитета.
Значајно место у праћењу производње рибе има индкитатор „Производња у
аквакултури, порибљавања и акциденти у риболовним водама“. Због тога је предмет
проучавања овог семинарског рада кретање овог индиактора у Србији.
У првом делу овог семинарског рада биће дат кратак опис индикатора животне
средине, као и подела ових индикатора.
У другом делу рада биће дата методологија националне листе индиактора животне
средине.
У трећем делу рада биће дат пример индикатора. Док ће у четвром делу рада биће
дати подаци о индикатору за период времена од 2012-2016. године.
У петом делу рада биће дат кратак осврт на законску регулативо којом се уређује
индикатор који је узет за пример.
I ИНДИКАТОРИ КВАЛИТЕТА РАДНЕ И ЖИВОТНЕ
СРЕДИНЕ
4
1.1 Појам и класификација индиактора
Реч „индикатор“ потиче од латинске речи и у преводу значи показивач или кратки
садржај, односно средство које показује извесно стање или промену у извесном стању.
Постоје различити критеријуми по којима може да се изврши подела индикатора. Али
од свих тих многобројних подела које постоје, највише се примењује подела на:
• Индикаторе екосоцијалног система,
• Индикаторе квалитета радне средине,
• Индикатори квалитета животне средине и
• Индикатори одрживог развоја.
1.2 Појам индикатора животне средине
Индикатор или показатељ животне средине представља једну величину која се
користи за систематско идентифоковање, оцењивање, праћење стања, развоја и услова
животне средине. Дефинише се и као начин свођења велике кличине података на
најједноставнији облик, при чему се задржава суштинско значење питања које се на
почетку поставља пред податке.
1.3 Класификација индикатора животне средине
У свету се примењују различити приступи класификацији индикатора животне
средине. Из тог разлога је неопходно да се у оквиру овог рада изнесу најприхватљивији
приступи класификацији индикатора животне средине.
Број показатеља који дефинишу услове животне средине није коначан, из дана у дан
расте, посебно оних који су значајниза вредновање простора са гледишта одрживог
развоја, што чини овакве анализе врло комплексним и вишекритеријумским. Постоје више
врста критеријума на основу којих се врши класификација индикатора, а то су:
• Објективни, субјективни и комбиновани индикатори,
• Циљани и синтетизовани индикатори,
• Национални и наднационални индикатори,
• Јединствени индикатори,
• Узрочно-последични индикатори,
• Индикатори извора загађивања,
5
2.1 Национална листа индикатора
Национална листа индикатора садржи општи опис индикатора и индикаторе
тематских
целина разврстане на тематска подручја.
Општи опис индикатора обухвата:
Значај на националном и међународном нивоу,
Релевантност за извештавање коришћењем датог индикатора,
Мерљивост и статистичку исправност индикатора,
Једноставност и лакоћу разумевања и
Економску оправданост.
Структура података у Националној листи индикатора подељена је према категоријама
у тематске целине, и то:
Ваздух и климатске промене,
Воде,
Природа и биолошка разноврсност,
Земљиште,
Отпад,
Бука,
Нејонизујуће зрачење,
Шумарство, лов и риболов,
Одрживо коришћење природних ресурса,
Привредни и друштвени потенцијали и активности од значаја за животну
средину,
Међународна и национална законска регулатива, као и мере (стратегије,
планови, програми, споразуми), извештаји и остала документа и активности из
области заштите животне средине и
Субјекти система заштите животне средине.
2.2 Методологија израде националне листе индикатора
Методологија израде националне листе индикатора обухвата:
7
