Prokura

UVOD…………………………………………………………

Privredni subjekti u pravnom prometu mogu učestvovati putem svojih zastupnika, a pod zastupanjem privrednog subjekta se podrazumijeva preduzimanje pravnih radnji u ime i na račun drugog privrednog društva, odnosno pojedinca, tako da pravni poslovi koji su zaključeni ili pravne učinjene radnje imaju neka neposredna dejstva za pravno ili fizičko lice koje je zastupano. Zastupnici privrednih subjekata preduzimanjem pravnih radnji u ime i za račun zastupanog koji je u pravnom prometu sa trećim licima, stiču, menjaju ili prestaju prava i obaveze čije se pravno dejstvo neposredno odnosi na zastupanog.Tako ugovori i drugi pravni poslovi koji zaključi zastupnik u ime i za račun zastupanog ili bilo kojeg drugog lica koje je fizičko u okviru ovlašćenja, obavezuju neposredno zastupanu ugovornu stranu. ……………………………………………………………………………………………………
U savremenom poslovnom pravu razlikujemo dve vrste zastupanja, a to su: zastupanje na osnovu ugovora o agenturi kao profesionalne delatnosti, odnosno zastupanje privrednog subjekta koje vrše njegovi organi, odnosno članovi ili zaposleni u pravnom licu preko kojih se i realizuje poslovna sposobnost privrednog subjekta. Zakon o obligacionim odnosima sadrži odredbe koje se odnose na zastupanje uopće i odredbe o ugovornom zastupanju (član 84-98) koje su opšta pravila obligacionog prava o zastupanju, koje se dopunjavaju odredbama (član 23-33) Zakona o privrednim društvima koji regulišu zastupanje privrednih društava, kao specijalna pravila i tako čine jednu kompatibilnu celinu sa pravilima o zastupništvu u uporednim pravnim sistemima.
Funkcija samog zastupanja sastoji se u obavljanju pravnih radnji u ime i za račun privrednog društva u pravnom prometu sa trećim fizičkim i pravnim licima ili u postupcima pred sudovima, upravnim i drugim organima. Prema pravnoj teoriji poslovnog prava postoje dve vrste zastupnika privrednih subjekata, a to su slobodno i vezano osoblje. Slobodno osoblje predstavljaju fizička lica koja zastupaju privredno društvo na osnovu zakona (ex lege), akta društva i/ili akta suda. U krug slobodnog osoblja spadaju direktor ili generalni direktor, predsednik uprave duštva, osnivači društva sa neograničenom solidarnom odgovornošću, komplementari kod komanditnog društva i stečajni i likvidacioni upravnik.
Vezani zastupnici su lica koja društvo zastupaju po osnovu ovlaštenja koja im daju direktor ili generalni direktor, predsednik uprave društva, i često se određuju statutom društva.
Društvo kao pravno lice mogu zastupati samo fizička lica, koja sačinjavaju i upravu. Prema odredbama zakona o pojedinim oblicima privrednih društava, društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću zastupaju svi osnivači, osim ako osnivačkim ugovorom nije drugačije regulisano, zatim da komanditno društvo zastupa svaki komplementar, ukoliko ugovorom nije drugačije regulisano, a komanditor samo na osnovu posebnog ovlašćenja saglasnošću svih članova. Deoničko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću zastupa uprava. Kao zastupnici privrednih subjekata mogu putem ugovora o trgovinskom zastupanju biti fizička lica koja su profesionalno registrovana za obavljanje određenih poslova na tržištima kapitala. ……………………………………………………………………………………
Trgovinski agenti, kao zastupnici,vrše stalno više pravnih i faktičnih radnji u ime i za račun zastupanog nalogodavca. Ugovor o trgovinskom zastupanju, po našem a i uporednim pravima, mora biti pismen, tj.formalan. Od zastupanja privrednog društva treba razlikovati predstavljanje društva. Pravilo je da se predstavnik privrednog subjekta ne upisuje u sudski ili registar društava, jer nema ovlašćenja za preduzimanje pravnih radnji u pravnom prometu sa trećim licima. Predstavnik daje izjave volje koje ne proizvode imovinskopravno dejstvo za privredno društvo.
Pravilo u poslovnom pravu je da zastupnik društva uvijek može vršiti poslove zastupanja i delovati kao predstavnik dok, suprotno predstavnik to ne može. Privredno društvo kao pravno lice (ex lege) zastupa i predstavlja njen direktor.

VRSTE PRIVREDNIH ZASTUPNIKA

Zakonski zastupnici

Zakonski zastupnici su lica čija se ovlašćenja na zastupanje zasnivaju na samom zakonu (ex lege). Na osnovu toga u društvima kapitala kao zakonski zastupnici mogu se pojaviti članovi uprave društva. Kod društava lica zakonski zastupnici su svi članovi, kod društava sa neograničenom solidarnom odgovornošću (javnog trgovačkog društva) članova-osnivači i komplementari kod komanditnog društva. Zakonski zastupnik se obavezno upisuje u sudski ili registar društava kao i njegova promjena. Pravilo je trgovačkog prava da privredni subjekt ne može postojati bez zakonskog zastupnika, jer ne može doći ni do registracije osnivanja društva, ako nema imenovanog lica kao zastupnika.

Uprava privrednih društava kapitala je obavezan organ društva, odnosno zakonski zastupnik kod društava personalnog tipa. Njihova specifična poslovodna funkcija se ispoljava u operativnom vođenju poslovanja privrednog subjekta, tj. Svakodnevnom donošenju raznovrsnih poslovnih odluka i odgovornosti za zakonitost poslovanja društva.
Kod društava kapitala uprava društva nije samo izvršilac odluka skupštine i nadzornog odbora društva, već u okviru zakonskih ili statutarnih ovlašćenja radi samostalno ne samo u provođenju zacrtane poslovne politike, već i sama donosi odluke neophodne za efikasno funkionisanje i rad društva i predlaže skupštini odnosno nadzornom odboru odluke iz njihove nadležnosti. Pored zastupanja i predstavljanja društva, uprava je nadležna i odgovorna za organizaciju rada i rukovođenje poslovanjem, uz obezbeđenje zakonitosti uradu……..