Uvodno razmatranje
Droga je prirodna ili sintetička supstanca koja utiče na promene u psihičkim i fizičkim
funkcijama i bitno utiče na promenu ponašanja. Upotreba droge dovodi do stvaranja
psihičke i fizičke zavisnosti. U zavisnosti od toga o kojoj drogi je reč brže ili sporije stvara
se zavisnost, a nagli prekid uzimanja dovodi do apstinencijalnog sindroma.
Svetska zdravstvena organizacija definisala je drogu kao „ svaku supstancu koja je u stanju
da kada se nađe u živom organizmu modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon
ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti.“
1
Droge mogu biti kako prirodne, tako i hemijski sintetizovane supstance i deluju
prvenstveno na vegetativni nervni sistem. Izazivaju zavisnost i ostavljaju razne posledice
po zdravlje onih koji ih konzumiraju.
Bolest zavisnosti od droga naziva se narkomanija. Prema Svetskoj zdravstvenoj
organizaciji narkomanija je „stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano
ponovljenim unošenjem droge.“
2
Zavisnost možemo podeliti na psihičku, fizičku i stanje
tolerancije. Po težini zavisnosti koju izazivaju, droge se mogu podeliti na teške i lake. Neke
od teških droga su: opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain... U lake droge spadaju:
marihuana, hašiš, LSD i dr. Prema psihoaktivnim učincima droge se dele u tri grupe:
psihodepresore, psihostimulatore i halucinogene
Zakon različito reguliše različite vrste droge, pa tako prema načinu na koje se droge
tretiraju u zakonskim odredbama mogu se podeliti na legalne i ilegalnee. U legalne droge
spadaju alkohol i nikotin, lekovi za smirenje, spavanje, neki lekovi protiv bolova... Takođe
postoji podela droga koju je dala Svetska zdravstvena organizacija,
3
pa tako postoje:
alkohol, amfetamini, barbiturati, hipnotici, sedativi, halucinogeni, kanabis, kokain, opijati,
isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaračima, droge pojedinih regija ili nove
droge.
Danas u Srbiji narkomani koriste 15 vrsta narkotika i to: heroin, kokain, hašiš, opijum,
marihuanu, skank, ekstazi, amfetamin, metamfetamin, LSD, kaptagan, ajs, spajs, rufi i
metadon.
Za drogu se u našoj zemlji dnevno troši oko pola miliona eura, a godišnje oko 180 miliona
eura.
4
1
narkomanija,blogspot.com,dostupan 5.4.2013.,godine
2
narkomanija,blogspot.com,dostupan 5.4.2013.,godine
3
narkomanija,blogspot.com,dostupan 5.4.2013.,godine
4
serbianna.com,dostupno 7.4.2013.,godine
1
Srbija danas
Srbija je do pre nekoliko godina predstavljala uglavnom tranzitno područje za sve vrste
narkotika. Danas je, nažalost, odredište i veliki potrošač svih vrsta opijata. Danas Srbija
nije samo dobra „prodavnica“ za razne vrste narkotika već i veliki proizvođač. Smatra se da
u Beogradu postoji oko 20 „klanova“ i 1000 trgovaca raznim narkoticima, pa je tako Srbija
postala deo svetske priče o borbi protiv najvećeg poroka sveta. Srbija je jedna od opasnih
zona narkomanije.
Kao i čitav svet, tako i Evropa pa samim tim i Srbija pretvorili su se u veliko tržište droge.
Ranijih decenija Srbija je bila samo tranzitna zemlja preko koje ide čuvena „ balkanska
ruta“ preko koje se krijumčari heroin sa istoka na zapad. Međutim, poslednjih decenija u
Srbiji se naglo razvila narkomafija, pa je tako danas ilegalna trgovina narkoticima
najopasniji oblik organizovanog kriminala u Srbiji. Srbija od tranzitne zemlje postaje
tržište, jer deo krijumčarenih narkotika ostaje u zemlji za domaću potrošnju. Na nagli
porast i sposobnost organizovanih kriminalnih grupa naročito su uticale nestabilne granice i
loši zakoni. Upozorenje na stanje po pitanju narkotika u Srbiji stiglo je iz raznih
međunarodnih kancelarija, pa je tako iz Kancelarije za droge UN 2007. godine stiglo
sledeće upozorenje: „ U Srbiji cveta narko scena! Visoka potražnja u kombinaciji sa
lokacijom Srbije izazvali su porast aktivnosti narkomafije. Upotreba heroina je u odnosu na
2005.godinu porasla za 140%.“ Ovaj izveštaj je podnela Sara Valer, zvanični predstavnik
kancelarije.
5
5
www.novosti.rs.pijaca
za milion kupaca,dostupno 8.4.2013.,godine
2
