Универзитет у Нишу
Факултет заштите на раду у Нишу
Предмет: Основи система заштите
Семинарски рад
РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ
МИСЛИ
Ментор:
Студент:
Др Бранислав Анђелковић, ред. проф.
Тамара Петровић
Ниш, 2016.
Садржај
УВОД..........................................................................................................................................1
1. ПОЈАМ ЕКОЛОГИЈЕ........................................................................................................... 2
2. РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ МИСЛИ........................................................................................... 3
2.1. Еколошка свест................................................................................................................3
2.2. Историјски аспект развоја еколошке мисли.................................................................4
2.3. Формирање еколошке мисли.......................................................................................... 7
2.4. Основни елеметни развијања еколошке мисли............................................................8
2.4.1. Еколошко знање
..........................................................................................................8
2.4.2. Вредновање еколошке ситуације
..............................................................................8
2.4.3. Еколошко понашање
.................................................................................................. 8
3. РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ МИСЛИ У СРБИЈИ........................................................................9
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................12
Литература............................................................................................................................... 13
4
1. ПОЈАМ ЕКОЛОГИЈЕ
Бројни живи организми данас насељавају нашу планету Земљу. Од самог
почетка настанка организама, развили су се различити односи унутар живог света, као
и односи између организама и неживе природе. Односи су везани за међусобне утицаје
које врше чланови живе природе међусобно, као и живе и неживе природе. Од њих
зависи одржање популација органских врста у природи, затим њихов распоред,
густина, али и начин живота и могућност прилагођавања различитим условима
окружења.
Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи
oikos
-
дом, домаћинство и
logos
- наука, изучавање. Термин
екологија
први пут је употребио
немачки биолог Ернест Хекел 1866. године.
У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и
распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и
њиховог окружења.
1
Окружење (животна средина) организама укључује физичке
особине, које сумарно могу да се опишу тзв.
абиотичким
факторима као што су клима
и геолошки услови (геологија), али такође укључује и друге организме који деле са њим
његов екосистем односно станиште.
У предмет проучавања екологије, како произилази из дефиниције, спадају жива
бића, спољашна средина (утицаји којима је изложен појединачан организам долазе од
живе и неживе природе) и односи успостављени међусобним утицајем живих и
неживих делова природе. Добро познавање биолошких својстава живих бића и
абиогених обележја спољашне средине претпоставке су за правилно разумевање
еколошких проблема. Утицај фактора околине, реакција организма и међусобни односи
са другим организмима чине нераскидиву везу организма и спољашне средине.
Еволутивни развитак и могућност прилагођавања организма у основи зависе од средине
у којој живе дати организми и у којој је свакодневно присутна борба за опастанак и где
се врши селекција.
1
Ристић Т., Коматина С.,
Увод у екологију
, Бања Лука, 2014. стр. 5.
5
2. РАЗВОЈ ЕКОЛОШКЕ МИСЛИ
Екологија пружа шансу да, кроз уважавање еколошких законитости, искористи
природу економично, уважавајући успостављене законитости у њој и уравнотежене
односе форимране дуготрајном еволуцијом врста, у чему се и састоји њен највећи
значај. Захваљујући познавању еколошких закона, човек проналази најсврсисходније
начине да избегне честе штетне и трагичне последице свог незнања, или нехтења
прихватања исправног односа према природи, какве су нам се дешавале у развоју
прошлих цивилизација.
У данашње време, захваљујући развоју екологије, све већи број људи на Земљи
прихвата еколошки начин размишљања, а самим тиме, повећава се и број еколошки
освешћеног становништва на њој.
2.1. Еколошка свест
Промене у животној средини, а пре свега промене које означавају њену
деградацију, доводе до еколошких криза које цивилизацијским развојем постају све
израженије и све драстичније.
Дакле, са променама које настају у природи као последица човековог
„присвајања природе“ производњом, а које се испољавају и у нарушавању еколошке
равнотеже, настаје и свест о тим променама – еколошка свест.
2
Она настаје како на
основу емпиријског, очигледног сазнавања, тако и на основу теоријских поставки.
Међутим, еколошка свест не садржи само знања о стању и променама у природи које
настају односом друштва према њој, већ садржи схватања о могућим путевима и
начинима решавања еколошких проблема. Она се не исцрпљује у критици еколошке
ситуације, већ претпостављају, поред сазнања о стању друштва и природе и узроцима
тог стања и сазнаје о потреби заштите природе од даљег нарушавања еколошке
вредности у њој, како би се заштитио природни оквир живота човека. Она такође
уклјучује и спремност појединца и друштвених група да се ангажују у заштити
природде и тиме се одговорно односе према другим људима и будућим генерацијама.
2
Ишљамовић С., Јеремић В., Петровић Н.,
Еколошка свест студената у Београду – Зборник радова –
Операциони менаџмент и глобална криза
, Београд, 2015. стр. 475.
