Odlomak

Uvod

Opšte je poznato i prihvaćeno da društveno-ekonomski razvoj najviše zavisi od investicija, pod kojima se podrazumevaju ulaganja proizvodnih činioca u sadašnjosti radi povećanja efikasnosti i koristi u budućnosti. Zbog toga se društveno-ekonomski razvoj na dugi rok može postizati samo investiranjem, jer se samo u tome procesu uvode dodatni proizvodni činioci i nova naučno-tehnološka rešenja koja su efikasnija od postojećih. U skladu s time, investicije se mogu definisati i kao sredstvo za ostvarenje razvojne politike.
U ekonomskoj nauci i praksi investicije se uobičajeno razmatraju na nivou makroekonomskih i mikroekonomskih odluka.
Ulaganje sopstvenih ili pozajmljenih sredstava odnosno odlaganje od moguće potrošnje u sadašnjem trenutku radi sticanja materijalne dobiti (koristi) u budućnosti predstavlja suštinu procesa investiranja. Investicije odnosno investiranje predstavlja složenu ljudsku aktivnost sa velikim brojem učesnika, faza, interesnih grupa. To je nezaobilazan proces u svakoj tržišno orijentisanoj privredi, čiji su osnovni postulati: dominantnost privatnog vlasništva, postojanje zakonske regulative za sve oblike ulaganja i sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Samo takvo okruženje pruža neophodnu sigurnost potencijalnom domaćem ili stranom investitoru.
Samim činom ulaganja ne postižu se ciljevi razvojne i investicione politike. Potrebno je kontinuirano praćenje i kontrola realizacije investicije tj. investicionog poduhvata i svih njegovih faza, podfaza i zadataka. To je veoma važno jer svaki oblik investicije prati i neizvesnost, koja nameće nužnost stalne provere planiranih i ostvarenih rezultata. Što je duži period investiranja odnosno period u kome očekujemo rezultate ulaganja, veća je i neizvesnost. Prema tome, osnovna karakteristika investicija je vremensko trajanje njihove realizacije koje predstavlja sponu između sadašnjosti i budućnosti. U tom periodu investitor će podneti određene žrtve sa ciljem sticanja određenih koristi. Dužina tog perioda determiniše veličinu rizika sa kojim će se susresti investitor. Pored rizika bitan faktor koji mora da uzme u obzir je i cena kapitala koji ulaže odnosno cena odustajanja od potrošnje u sadašnjem trenutku za potrošnju u budućnosti.
Predmeti investicionih ulaganja mogu biti veoma različiti, ali se u osnovi svode ili na kvalitativna unapređenja ili na povećanje kapaciteta proizvodnje pojedinih roba i usluga. Proces investiranja u načelu traje relativno dugo, nameće velike napore i izaziva značajne troškove, pogotovo ako se radi o krupnim predmetima ulaganja, što nameće potrebu racionalizacije toga procesa ili njegovoga planiranja.
Planiranje investicionih projekata proces je kreativne optimizacije upotrebe raspoloživih resursa, a uključuje pripremu, ocenu, realizaciju i poslovanje investicionog projekta. To je aktivnost donosioca investicionih odluka koja se zasniva na primeni određenih metoda i tehnika rada usmerenih na izradu pouzdane dokumentacijske osnove za donošenje odluke o prihvatljivosti pojedinih rešenja i investicionog projekta u celini.

1. Pojam i karakteristike investicija

Materijalna osnova ekonomskog i ukupnog društvenog progresa je u investiranju. Investicije su rezultat potrebe prilagođavanja internih mogućnosti preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. Da bi moglo da ostvari svoju misiju preduzeće mora permanentno da investira. Danas se u velikom broju grana delatnosti situacija u pogledu zahteva za investiranjem figurativno opisuje kao „trčanje u cilju zadržavanja postojeće pozicije“. Investicijama se obezbeđuje kako prosta tako i proširena reprodukcija preduzeća. Drugim rečima, investicije su uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzeća, održanja i poboljšanja konkurentske prednosti i tangiraju svaku od faza tokom njegovog životnog veka. Investicije mogu da se vrše u obnovu, odnosno održavanje postojećeg poslovanja, u njegovu racionalizaciju ili u proširenje obima i strukture delatnosti. Poseban značaj investicija je kod aktiviranja novih izvora u cilju povećanja konkurentnosti i za ulazak na nova područja delatnosti.
Pojmovno određenje investicija je samo na prvi pogled jasno. Veliki broj različitih tumačenja to najbolje potvrđuje. Pojam investicija potiče od latinske reči investitio koja označava ulaganje kapitala u neki unosan posao ili preduzeća. Jedna od najopštijih definicija investicija je da je to svako ono ulaganje koje će doneti korist tek u budućnosti, a ne momentalno, odnosno, radi se o žrtvi u obliku proizvodnih resursa koja se podnosi u sadašnjosti da bi se povećale koristi u budućnosti . Investiranje podrazumeva sledeća četiri osnovna elementa: subjekt koji investira (investitor), predmet u koji se investira (investicioni projekat), cenu od odricanja od potrošnje (kamata) i vrednost jedne nade (diskontna stopa). U pitanju je, dakle, razmena nečeg izvesnog za niz nada raspoređenih u vremenu, odnosno akt rezmene današnjeg zadovoljenja određene potrebe za očekivanje njenog zadovoljenja u budućnosti. Pojam „očekivanje“ ukazuje da se željeni rezultati mogu a ne moraju ostvariti.
Očekivane koristi od učinjenih žrtava čine osnovne komponente povezivanja sadašnjosti i budućnosti tako da se karakter i obim investicione aktivnosti javlja kao izraz gledanja preduzeća na faktore njegove egzistencije. Budući da se realizacija razvojne politike i strategije rasta preduzeća u najvećoj meri bazira na investicijama, to su izabrani pravci, metodi i tempo rasta preduzeća osnovna pretpostavka planiranja investicija. Pored ulaganja u objekte, opremu, uređaje i instalacije, karakter investicija imaju i ulaganja u hartije od vrednosti, sigurnosne zalihe neophodne za obezbeđenje kontinuiteta proizvodnje, istraživanje i razvoj, licence, školovanje kadrova, razvoj kanala prodaje, promociju i uopšte u poboljšanje konkurentske pozicije, gde se efekti ovih ulaganja ostvaruju u dužem vremenskom periodu. S obzirom da su vremenski faktor i mogućnost ostvarenja efekata u dužem periodu vremena bitni elementi u definisanju investicija, postavlja se pitanje kako uspostaviti jasnu granicu između tekućih izdataka i investicionog ulaganja. Da bi se jasnije izvršilo ovo razgraničenje u praksi se pribegava različitim konvencijama kao što su knjigovodstveni propisi.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari