Razvoj, uređenje i organizacija seoskih naselja opštine Arilje

1. Problematika ruralnog razvoja
1.1. Šta je to ruralni prostor?
U cilju definisanja politike ruralnog razvoja, kao prvi korak potrebno je definisati termin „ruralni prostor”. Ruralni prostor nije samo prostor obuhvaćen seoskim naseljima već, „prostor većeg ili manjeg obima koji se koristi za primarnu poljoprivredu i šumsku privredu i na kome žive, rade i proizvode stanovnici seoskih naselja “. Pojam „ruralno”, zapravo i stvara sliku seoskog predela, polja, njiva, pašnjaka, brdovitih predela. Poljoprivredna delatnost nije jedino i ne mora biti dominantno obeležje ruralnog prostora. Obeležja najvećeg dela ruralnog prostora su retka naseljenost , depopulacija, visoka starost stanovništva i izrazit trend demografskog izumiranja. Većina ruralnih naselja nema dovoljno vitalnosti da bi sama mogla preokrenuti nepovoljne razvojne trendove. Stoga treba razviti razvojni instrument koji će pokrenuti prestrukturitranje usmereno prema održivom razvoju.
Postoje veoma velike neiskorišćene mogućnosti ruralnog prostora na kome živi oko 40 % stanovništva, od čega se 33 % bavi poljoprivredom. Neki od primera, kao što su seoski turizam, tradicionalni proizvodi, razvijanje brendova, ekopoljoprivreda mogu biti značajne poluge za razvoj ruralnih područja u Republici Srbiji.
Jedan od značajnih zadataka je da se na vreme definišu usmerenja ruralnog razvoja Republike Srbije, kako bi se pravovremeno i kvalitetno pripremili za korišćenje evropskih pretpristuphih fondova za podršku ruralnom razvoju.
U skadu sa tim snažan podsticaj oživljavanju ruralnog prostora i promišljanju savremenog koncepta ruralnog razvoja upravo i dolazi iz procesa pridruživanja Europskoj uniji. Ova problematika je kod nas bila zapostavljena duži niz godina, premda se radi o prioritetnom razvojnom pitanju od važnosti za sveukupni razvoj države. Stoga nema sumnje da će planiranje i sprovođenje procesa ruralnog razvoja biti složen i dugotrajan proces koji će iziskivati saradnju i partnerstvo javnog, civilnog i poslovnog sektora na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
1.2. Pristupi ruralnom razvoju
Danas se mogu uočiti dva pristupa ruralnom razvoju – „uži” i „širi”. Kod prvog se ruralni prostor poistovećuje sa naseljenim seoskim prostorom, dominantna delatnost je poljoprivreda, a razvoj se nastoji podstaknuti merama usmerenim na podsticanje poljoprivredne proizvodnje. Ovo je jednostran pristup problematici ruralnog razvoja, koji se bavi isključivo poljoprivredom i daje samo parcijalna rešenja za ruralna područja.
„Širi” pristup (integralni) se odnosi na određen tip privređivanja u okviru novodefinisanog sektora – nazvanog ruralna ekonomija pod kojom se podrazumeva multisektorska, teritorijalno zaokružena, seoska privreda koju čini skup međusobno povezanih privrednih delatnosti i drugih aktivnosti:
• primarna poljoprivredna proizvodnja,
• prerađivačka industrija,
• vodoprivreda sa ribarstvom,
• rudarstvo,
• šumarstvo,
• lovstvo,
• trgovina i druge usluge,
• turizam,
• zanatstvo i
• brojne aktivnosti vezane za prostorno uređenje, organizaciju stanovanja, korišćenje slobodnog vremena, očuvanje zdravlja ljudi, obrazovanje, očuvanje životne sredine …
Cilj ovakvog pristupa je da se ruralni krajevi učine privlačnim za život, dok je cilj „užeg” pristupa unapređenje poljoprivredne proizvodnje u ruralnim krajevima.
Kao posledica dugotrajne razvojne zapostavljenosti ruralnog prostora javlja se ozbiljan manjak ljudi i znanja. Istovremeno, taj prostor obiluje raznolikim razvojnim potencijalima pa pristup njegovom aktiviranju ne sme biti jednostran.
Prepoznavanje značaja sela za opstanak čovečanstva i favorizovanje njegove održive revitalizacije i razvoja, poslednjih decenija dvadesetog veka, zadobilo je globalne razmere. Selo je čuvar tradicije i kulture jednog naroda, pa je propadanje sela upravo ono koje čini ugroženim moralne i duhovne vrednosti. Propadanje sela identifikovano je kao jedan od najvećih problema na planeti, pa je borba protiv siromaštva, demografskog pustošenja sela, stimulisanje kvalitetnih opcija za zapošljavanje, ravnopravnost i šansi za normalni život na selu, postala najvažniji zadatak svih programa razvoja.
Selo je identifikovano kao šansa za odgovor naraslim zahtevima za boljim kvalitetom života, materijalnoj sigurnosti i težnji za zdravom sredinom. U tom smislu se u svim razmatranjima navodi oživljavanje i integralni razvoj sela kao moderator napretka.
Politika integralnosti u razvoju sela podrazumeva multidisciplinarni pristup rešavanju problema i paralelno rešavanje problema vezano za teritorijalno jasno definisani prostor. Evropska Unija je ovakvu politiku razvoja predvidela za čitavu svoju teritoriju, s tim da se radi na identifikaciji prioriteta i njihovom zajedničkom finansiranju. Princip integralnosti inkorporiran je u politiku razvoja svih oblasti čovekovog delovanja koji su vezani za razvoj sela – posebno poljoprivrede, malih i srednjih industrijskih preduzaća, u oblasti usluga, promocije kulturnih vrednosti, turizmu, rekreaciji i upravljanju prirodnim resursima.